Nema opravdanja – kod zubara neki mogu i bez novca

Prvi susret sa privatnom praksom u zdravstvu u Srbiji bio je sa stomatolozima. Koliko je prelazak na privatnu praksu uticao da se naše navike promene i šta kaže statistika, imamo li sada zdravije zube?

Zvuk bušilice ne volimo da čujemo, ali kod zubara mora da se ide. I nije opravdanje nedostatak novca jer, na primer, u domovima zdravlja cene nisu menjane 20 godina, a za pojedine kategorije stanovnika usluge su besplatne.

„Za decu do 18 godina, za trudnice i za nezaposlena lica sve stomatloške usluge su besplatne, a ostali moraju da plaćaju s tim što su cene kod nas vrlo prihvatljive, nisu promenjene poslednjih 20 godina. Mogu da vam kažem neke cene: plomba se kreće od 720 dinara do 1.350 dinara, vađenje zuba je od 800 dinara do 1.000 dinara“, navela je Jelena Mutavdžija iz Doma zdravlja Vračar.

U poslednjem istraživanju koje je uradio Batut učestvovalo je 13.000 ljidi. Higijenske navike su se popravile pa tako sada 58 odsto stanovništva pere zube više nego jednom dnevno. Mnogo je više i ljudi sa svim zdravim zubima, ali procenjuje se da oko 700.000 osoba u Srbiji nema nijedan svoj zub. Ipak, većina njih nosi proteze.

„Ono što je isto značajno je da je procenat stanovnika sa svim zdravim zubima porastao u periodu od 2006. do 2019. godine sa 5,6 na 16,5 odsto i ovde se radi o stanovnicima koji su stariji od 25 godina. Kada govorimo o stanovnicima bez ijednog svog zuba ovaj procenat varira između 2006. i 2019. godine i kreće se od 10 do 12 odsto i to je procenat stanovništa koji nema zube i procenat stanovništva koji uglavnom nosi dentalne proteze, 80 odsto ovih stanovnika nosi proteze“, kaže Jelena Brcanski iz Instituta za javno zdavlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Istraživao je i Stomatološki fakultet i to zdravlje zuba kod dece. U Beogradu oko 50 odsto 12-godišnjaka ima sve zdrave zube. U Srbiji 36 odsto, ali već kod onih koji imaju 15 godina rezultati su upola lošiji.

„Deca dok su pod kontrolom roditelja, dok redovno odlaze kod stomatologa imaju mnogo bolje oralno zdravlje, veći procenat svih zdravih zuba u poređenju, recimo, sa tinejdžerima. Taj broj se gotovo poveća u samo nekoliko godina. Dakle kada dobiju veće slobode i izbora, kada smatramo da su veliki i da mogu samostalno da održavaju oralnu higijenu, da vode računa o sebi, nekako se tu malo izgubimo i onda rezultati više nisu tako dobri kao što su kod mlađe dece“, objasnila je dr Tamara Perić, profesorka Stomatološkog fakulteta.

Inače, na Stomatološkom fakultetu na studentskim vežbama svako može besplatno da popravi, izvadi zub ili očisti kamenac.