Vremenske oscilacije pune lekarske ordinacije

Kraj marta i početak aprila uz letnje temperature, ujedno i prelazak na letnje računanje vremena odrazio se na naše zdravlje. Ovih dana se svi žale na malaksalost, nervozu, umor i neispavanost. Probleme imaju ne samo hronični bolesnici, već i zdrave osobe, kako mlade tako i starije.

Profesor dr Goran Stanković, direktor Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, objašnjava da sa porastom temperature naši krvni sudovi prirodno reaguju dilatacijom, šire se, tako da uglavnom dolazi do pada krvnog pritiska. Zato pacijenti koji koriste terapiju za hipertenziju moraju da prilagode dozu.

„Takođe imamo disbalans, odnosno neuravnoteženost hormonalnog statusa. Preko zime, zbog specifične ishrane, ne uzimamo dovoljno vitamina prirodnim putem. Takođe lučenje serotonina, koji je hormon sreće, u odnosu na melatonin, koji je hormon koji utiče na spavanje, postoji ta neravnoteža koju sad treba izbalansirati. Prirodno je stanje tog prolećnog umora koja traje nekih tri do četiri nedelje. Treba biti, naravno, svestan toga i osjećaja umora, pospanosti, vrtoglavice, čak i u odnosu na aktivnosti koje su svakodnevne, ne treba da nas zabrine, naročito ukoliko se radi o zdravom srcu“, napominje profesor.

Koronarne jedinice Urgentnog centra prepune tokom vikenda

Tokom vikenda zabeležen je izuzetno veliki prijem pacijenata u koronarnoj jedinici Urgentnog centra. Od petka do nedelje primljeno je 29 bolesnika, od kojih je čak šestoro direktno upućeno u salu za kateterizacije.

„Dakle, ukoliko je izražen umor sa vrtoglavicom, ako je bolesnik neko ko je već na hroničnoj terapiji, svakako treba redovno da kontroliše krvni pritisak, treba da uzme dovoljno tečnosti i, naravno, konsultuje svog lekara. Preko zime smo svi sedeli uglavnom u kućama, jeli drugačiju ishranu koja je masna, zasićena i sada bi trebalo što je moguće više preći na zdravu ishranu bogatu vitaminima i mineralima“, savetuje profesor Stanković.

Klinički centar Srbije je bolnica koja od 2016. ni jednog sekunda nije bila zatvorena za prijem srčanih bolesnika, ističe profesor. Za grad Beograd postoji sistem rotacije, takozvana STEM-i mreža koju čine svih šest klinika opremljenih salama za kateterizaciju, a takođe i predvidiv sistem dežurstava i pripravnosti za bolesnike koje imaju srčane tegobe.

„Molim vas zovite hitnu pomoć. Nemojte sami odlaziti i voziti do kliničkog centra, do sale za kateterizacije, zbog toga što postoji rizik, jednom na 300 ili 400 ljudi da dobijete maligni poremećaj srčanog ritma i da zbog te aritmije zapravo izgubite život u transportu. Hitna pomoć je potpuno opremljena defibrilatorom, to se stanje može videti i lako regulisati, tako da je savet svima, ukoliko imate bol u grudima, naročito ako ne prolazi duže od 20 minuta, kontaktirajte hitnu pomoć, dobićete savet i biće upućena ekipa koja će moći da postavi dijagnozu i blagovremeno i bezbedno transportuje do kliničkog centra“, naglašava kardiolog.

Kardiovaskularne bolesti odnose 40 odsto života

Kardiovaskularne bolesti jesu broj jedan zdravstveni problem našeg stanovništva, ali i čitavog sveta. Kod nas je trenutno oko 40 odsto svih smrtnih slučajeva posledica kardiovaskularne bolesti.

„I zbog toga i apel svima na modifikaciju onih faktora rizika za razvoj koronarne bolesti koje možemo da promenimo. Znači, regulacije telesne težine, šećera, glikemije, ukoliko je i kako moguće posete redovne lekarima, regulisanje nivova masnoća, pre svega LDL holesterola u krvi i obavezno prestanak pušenja. Prestankom pušenja u zapadnim zemljama je praktično stopa koronarne bolesti drastično smanjena, tako da tih stemi infarkta, onih pravih infarkta ima značajno manje u odnosu na period od pre deset godina, dok je nešto veća učestavnost takozvanih non-stemi bolesnika koje imaju uglavnom brojne komorbiditete uz srčanu bolest“, navodi prof. dr Gaoran Stanković.

U svakom slučaju, sa ovakvim temperaturnim oscilacijama i visokim temperaturama treba obazrivo birati doba dana kada ćemo izlaziti iz kuće. Pored toga, obavezno prekontrolišite krvni pritisak pre uzimanja lekova kako ne biste već proširene krvne sudove dodantno potencirali.