Pevačica Sanja Vučić o borbi sa Hašimoto sindromom i psihološkim problemima

Bilo da ste javna ličnost ili ne, dovoljno je da imate društvene mreže i od ružnih komentara se ne možete sakriti. 

„Poslednje što sam pročitala o sebi jeste da sam bila neprijatna prema ljudima sa kojima sarađujem, odnosno da sam ja arogantna, umišljena i da ljudi sa kojima sarađujem, da li su to vlasnici klubova, da li su konobari ili obezbeđenje, da sam ja jako neprijatna, što je sve samo ne istina”, kaže Sanja Vučić i dodaje da je to veoma pogodilo.

Govoreći o tome kako reči vršnjaka mogu da zabole, pevačica je navela da se sa tim susrela krajem osnovne škole kada se deca razvijaju i najranjivija su.

„Tada počinju, zapravo, da primećuju jedni druge u nekom drugom smislu, osim drugarstva i ja sam imala problem sa kilažom, mislim, i dan danas ima nekih momenata kada dodaš ili skineš, ali, baš taj period adolescencije, kada se i ti ožiljci stvaraju na duši. Sada kada se osvrnem na taj period, ne mogu da kažem da je bilo previše pogubno za mene, ali, naravno, i danas se dešavaju situacije kada stanem ispred ogledala, i dalje vidim to malo debelo dete od 12, 13, 14 godina i to je ostavilo traga, ali smatram da deca tog uzrasta nisu svesna uopšte kakav uticaj mogu da imaju jedni na druge“, prisetila se Sanja i dodala da se danas to zadirkivanje više odnosi na to da li neko nosi markiranu garderobu ili da li ima najnoviji telefon ili patike.

Neiskrenost može doći od bliskih osoba. Jedno takvo iskustvo Sanja opisuje kao traumatično: „Tek su počinjale društvene mreže i taj način dopisivanja. Tu nije bilo slike niti bilo čega da ti shvatiš sa kim se zapravo dopisuješ i meni je navodno počeo da piše neki momak. Bila sam tako srećna, jer do tada mene dečaci nisu primećivali na taj način i posle izvesnog vremena, kada sam drugarici pričala o tome da se sviđam nekom momku, ona je meni priznala da to nije bio momak, nego da je to bila ona i mislim da je to nešto što je zapravo bilo jako traumatično za mene, da shvatim da neko nije iskren prema meni“.

Šta može da sruši samopouzdanje u detinjstvu?

„Čini mi se da se to menja iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, nekada sam samouverenija, nekada ne, bar što se tiče izgleda, pa čak i ponašanja. Vidim da nekim ljudima, ta moja brzina i taj naglasak, taj Kruševac, nekome je simpatično, a nekome nije, ali sam shvatila da neću svakome da se svidim i to je u redu, niti treba, jer ako sam svakome šoljica čaja, onda sigurno nešto pogrešno radim i nemam tu neku svojstvenu auricu”, istakla je Sanja Vučić.

Sanja se dotakla i zdravstvenog problema sa štitnom žlezdom, odnosno toga što ima Hašimoto tireoiditis, tako da joj težina često varira. Zbog toga dobija komentare na račun svog izgleda i priznaje da joj je to najbolnija tačka i smatra da je poražavajuće što se u svetu muzike mnogo vodi računa o izgledu, umesto da bude najbitnije kako se peva.

Dvostruka predstavnica Srbije na „Pesmi Evrovizije“ ističe da reči njene majke imaju poseban značaj za nju: „To je najveći strah mog života – da nju ne razočaram, sve ostalo može. Uvek kada dođem u neku dilemu ili neku situaciju da moram dobro da razmislim, uvek je to šta bi mi majka rekla i dan danas. Ljudi mi čak zameraju to, kada treba da rešim nešto, kažem: 'Samo sa majkom da se čujem.' Ja ne mogu ništa bez majke da odlučim sa svojih 30 godina, tako da mislim da je ona ostavila veliki uticaj na mene“.

O tome kako da reagujemo i da se izborimo sa ružnim komentarima u RTS Ordinaciji govorila je psihološkinja i psihoterapeutkinja Jelena Stanivuković.

„Da bi osoba napisala jedan komentar pun mržnje, pogrdnih reči, jasno, tendenciozno, maliciozno, da nekog unizi i uvredi, tu se može raditi samo o dve stvari. Prva stvar je da se radi o problemima na nivou ličnosti, takoreći, poremećaji ličnosti, sa hroničnim nedostatkom empatije ili se može desiti osobama koje su normalne, da kažem, adaptirane, da su se u tom trenutku dekompenzovale, gubitak kritičkog mišljenja prema sebi i svom ponašanju zbog nekog velikog stresa, traume, možda je neko nečim nesvesno isprovocirao neku traumu ili je osoba u alkoholisanom stanju ili je u drogiranom stanju”, objasnila je psihološkinja i psihoterapeutkinja i dodala da treba da prihvatimo da osobi koja piše takve komentare nije dobro, odnosno da ima problem.

Treba li brisati ružne komentare na društvenim mrežama?

Sanja Vučić smatra da ne treba brisati ružne komentare sa mreža. 

„Na Instagramu retko čitam komentare i dešavalo se, pošto moja majka to voli da prati, da mi kaže da izbrišem. Imam osećaj da je taj neko u tom momentu pobedio, došao je do mene, isprovocirao i nevažno je da li stoji taj komentar i da li će neko drugi to da pročita. Jedino ako je baš nešto gnusno i jako neukusno, naravno ili ako se vređa neko drugi ispod moje slike ili videa“, objašnjava Sanja. 

Kako da reagujemo da nas ne pogode ružni komentari?

„Nekoliko stvari je važno da napomenemo, prvo da vidimo ko nam je uputio taj komentar, da li je to iks ipsilon Miki donja crta 46 sa slikom avatara ili je to osoba sa imenom i prezimenom, mada se i to fejkuje, lažni profili sa slikom, imenom i prezimenom, pa da vidimo šta je rekao. Nekada će neko dati komentar negativan iz koga bismo mogli da naučimo nešto, jer će to reći na takav način uvredljiv da prosto ne treba uzeti u razmatranje. Tu treba da pravimo razliku između poruke i načina na koji je poruka poslata i da li je taj izvor kredibilan“, savetuje Stanivukovićeva i poručuje da je presudno da prihvatimo sebe kao dovoljno dobre, uprkos manama, propustima, greškama i shvatimo da se ne možemo sviđati svima.

Kao najjači životni stres Sanja Vučić izdvaja veliku popularnost.

„Prekretnica posle 'Pesme Evrovizije' i prvo susretanje sa javnim životom u tom kalibru, mislim da je to bila promena koja je bila jako stresna, možda to nisam primetila u tom momentu, ali tada je i krenuo poremećaj sa štitnom žlezdom i to se fizički odrazilo na moje telo. Taj javni život i popularnost, to ljudi misle da je pozitivna strana bavljenja ovim poslom, i ja sam to mislila, ali, čini mi se, kako vreme odmiče, da što te više ljudi zna, to je veći pritisak“, istakla je pevačica.

Problem sa štitnom žlezdom

Sanja nije bila svesna da može da ima problem sa štitnom žlezdom.

„Nisam znala da Hašimoto uopšte postoji, nisam bila nikako informisana što se toga tiče, zato nastojim da stalno pričam o tome da bi neko znao da prepozna svoje simptome, jer sam se ja tri godine patila sa tim ne znajući da imam to. Simptomi su bili depresivno ponašanje, opadanje kose, suva koža, promena raspoloženja, sve što je moglo, imala sam“, priseća se pevačica.

Misleći da je reč o problemu sa polnim hormonima, Sanja se obratila ginekologu.

„Sreća u nesreći, ginekologica je isto imala Hašimoto i rekla da proverim hormone za štitastu žlezdu. Ništa nije bilo kako treba, sve je bilo van koloseka, imala sam veliki broj antitela, onda sam krenula sa terapijom i stanje se poboljšalo, više ne pijem terapiju, hormoni su mi dobro“, ispričala je Sanja Vučić.