Гужве испред музеја и кад је хладно и за празнике – сви би да виде дела великих српских сликара

„Косовка девојка" је слика коју већина Срба доживљава као своју најзначајнију слику. Зато ваљда и не чуди што се усред празника, у редовима, на хладноћи, чекало испред Конака кнегиње Љубице, где је ова слика била изложена.

У редовима се чекало за викенд испред Конака Кнегиње Љубице. Слику Косовка девојка за само два дана видело је више од 3.000 људи.

Била је то јединствена прилика, јер се ова слика чува у специјалним условима у Музеју града Београд,а и излаже двапут годишње, на Видовдан и Сретење.

„Према свим истраживањима, то је она слика коју Срби препознају као своју најзначајнију, национално негде најпрепознатљивију слику. Морам да кажем без неке велике најаве, један велики билборд”, рекла је Јелена Медаковић, из Музеја града Београда.

Музеји се труде да сваком изложбом привуку што више посетилаца, па се са људима непрекидно комуницира.

То даје резултате, и истраживања показују да број посетилаца из године у годину расте.

Музеј града Београда прошле године посетило је више од 150 хиљада људи.

Највећу пажњу привлаче дела највећих српских сликара, попут Паје Јовановића и Уроша Предића.

„Ми смо имали одличан одазив на неколико слика Паје Јовановића које смо из Музеја Паје Јовановића изместили у наш простор у Ресавској, дали смо нови контекст једном класичном сликару. То је изузетна посета коју у хиљадама меримо. Свакако да би изложбе, оне велике блокбастер, које путују по свету, привукле и наших десетине и десетине хиљада људи, јер смо сведоци да се у Будимпешти у Националном музеју посете се броје у милионима. Када ми причамо о савременим сликарима то је Влада Величковић, када причамо о 19. и 20. веку, то је Урош Предић, Паја… све оно питко што људи воле да виде“, додаје Медаковићева.

За само 55 дана 1966. године изложбу ремек-дела великог сликара Винсента Ван Гога у Народном музеју видело је 160.000 људи. Тај рекорд до дана данашњег у Београду није оборен.

„У тренутку када је та изложба код нас била припремљена, Ван Гогова, једна његова слика се продала за четрдесетак милиона долара, то је била огромна сума, то је привлачило општу пажњу, морате да сложите много чињеница да би постигли пун ефекат, да од нечега то постигнете, не можете брзо, то је процес, није тренутно, то је трајно. Кад имате онда можете да градите занимљиву причу и да рачунате на редове, иначе те редове нећете видети”, објашњава Никола Кусовац, историчар уметности.

Да ли се редови испред музеја стварају због одређеног уметничког дела, добре промоције или нечег трећег, тешко је утврдити. Свакако, добра је вест да музеји имају све више посетилаца и да међу њима нису само туристи.