Ostadosmo bez zuba, slatkiši na trpezi od najranijeg doba

Svega 16,5 odsto građana Srbije starijih od 25 godina ima sve svoje zube, podaci su Instituta „Batut“. Nije bolja slika ni kod dece – manje od 40 odsto 12-godišnjaka ima sve zdrave zube. U mesecu u kojem se obeležava Dan oralnog zdravlja, nameće se pitanje kako da ga poboljšamo.

Profesor Stomatološkog fakuleta Zoran Mandinić, na početku gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a, ističe da oralno zdravlje predstavlja neraskidivi deo opšteg zdravlja i da oralna oboljenja, poput karijesa i parodontalnih oboljenja, mogu direktno da utiču na opšte zdravstveno stanje pacijenta.

Loše oralno zdravlje u Srbiji

Studija koju je radila Klinika za dečiju i preventivnu stomatologiju, Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pokazuje da je stanje takvo da čak i najmlađi imaju loše oralno zdravlje.

Podaci iz 2020. godine ukazuju na to da je 86 odsto najmlađih, tj. dece uzrasta od 12 do 36 meseci ima sve zdrave zube.

„To znači da ostatak (14 odsto) nema zdrave zube, odnosno ima obolele zube od karijesa. Takođe, skoro 50 dece u najranijem uzrastu konzumira slatkiše“, upozorava profesor Mandinić.

Te navike i drugi faktori rizika kojima su pacijenti okruženi od krucijalnog su značaja za nastanak ovog oboljenja.

Savremena definicija karijesa iz 2019. godine kaže da je karijes porodična bolest koja se zarađuje kod kuće.

Prema drugoj definiciji karijes je multifaktorijalno, nezarazno, dinamičko oboljenje koje je uzrokovano bakterijama, odnosno mikroorganizmima dentalnog biofilma koji je bakterijski, a koji proističe iz neadekvatne ishrane i rezultira gubitkom minerala iz tvrdih zubnih tkiva i nastankom karijesne lezije.

Može li pravilno pranje zuba da spreči pojavu karijesa

„Higijena je jako važna, ali dečji stomatolozi uvek apostrofiraju da pored higijene, na mestu broj jedan mora da bude ishrana. Znači ne postoji zdrava hrana, postoji zapravo zdrava ishrana, odnosno, izbalansirana ishrana. Nešto što mi, dečji stomatolozi, sugerišemo je uobročavanje – tri glavna obroka i dve užine“, istakao je profesor Mandinić dodajući da je ključno smanjiti na najmanju moguću meru unos ugljenih hidrata i „očiglednih“ i „skrivenih“.

Zemlje Skandinavije odavno su karijes indeks, svele na najmanju moguću meru, gde 12-godišnjak danas, recimo u Švedskoj, ima manje od jednog bolesnog zuba.

Nažalost, kod nas je to nešto manje od tri, ukazuje Mandinić otkrivajući recept kolega sa severa Evrope: „To su rešili time što apstiniraju od uzimanja slatkiša, tokom, recimo, šest dana u nedelji, a onda kada dođe taj sedmi dan konzumiraju slatkiše“.

Onog trenutka kada se pojavi prva bela mrlja na nekom od mlečnih zuba, to je znak da je došao do razvoja takozvane rane karijesne lezije gleđi.

„Ta bela mrlja je jedina faza karijesa koja je reverzibilna. Znači, adekvatnom ishranom, pre svega adekvatnim, da kažem, ponašanjem kod kuće, bez uticaja stomatologa, dakle kod kuće od strane roditelja, uobročenom ishranom, florprofilaksom, moguće je to, da kažem, stanje bele mrlje prevesti u zdravo tkivo“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

S druge strane, kada dođe do gubitka minerala iz tvrdih zubnih tkiva, koje dovodi do nastanka karijesne lezije, ta reverzibilna početna karijesna lezija postaje nepovratna, i zub se mora popravljati, poručuje Zoran Mandinić.