Urođena srčana mana ne znači da će prognoza biti loša

Postoji veliki broj različitih urođenih srčanih mana, od najblažih koje se čak i ne prepoznaju odmah, do najtežih koje mogu ugroziti živote dece. Srčana mana ne mora da bude trajna smetnja, već je u velikom broju slučajeva izlečiva, što se, kako naglašava prof. dr Vojislav Parezanović, roditeljima odmah predočava.

„Zaista kada neko kaže da ima oboljenje srca, pogotovo dete, to je onda velika panika i strah i neizvesnost. Međutim, na sreću, najveći broj njih je potpuno izlečiv, dakle, hirurškim metodama ili nekim interventnim metodama, kateterizacijom. I ta deca kasnije u životu, zaista kao da nikad ništa nije imalo. Mogu da se bave aktivnim sportom, profesionalnim sportom, mogu da rade sve vrste profesija, mogu da budu roditelji sutra, da iznesu trudnoće ako su devojčice, devojke. Tako da, ne treba imati predrasude da urođena srčana mana znači uvek lošu prognozu“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Idealno bi bilo kada bi urođena srčana mana mogla da se otkrije još pre rođenja, naglašava profesor. Već više od 30 godina radi se prenatalna dijagnostika i prati se rad srca bebe u majčinom stomaku. Posebno je značajno da se prenatalno otkriju najteže srčane mane, jer su onda lekari pripremljeni da odmah intervenišu.

„Trudnica recimo, koja živi 400 kilometara od Beograda, nju pripremimo, porodimo je u Beogradu, i dete odmah prevedemo kod nas i započnemo s terapijom“, objašnjava kardiolog.

Ukoliko se srčana mana ne otkrije pre rođenja, dijagnoza se postavlja na nekoliko načina, dodaje profesor. Dešava se da beba po rođenju bude u dobrom stanju, ali posle nekoliko sati jako pocrveni, padne saturacija krivi i kiseonika. Dešava se da ima šum na srcu koji je čujan već u porodilištu ili nešto kasnije. Takođe, javljaju se znaci srčanog popuštanja i beba ne može da jede koliko treba i ne napreduje. Ove simptome ređe prepoznaju roditelji, a češće pedijatri koji zatim upućuju na specijalističku dijagnostiku.

Prikrivene srčane mane

Postoje neke srčane mane, nije ih mnogo, koje nemaju izražene simptome, napominje profesor Parezanović.

„Dešavalo se čak da se deca profesionalno bave sportom, da treniraju svaki dan ozbiljne sportove, poput recimo vaterpola, i da tek sa 12 godina otkrijemo da ono ima urođenu srčanu manu. Na sreću, srce nije previše trpelo za tih 12 godina i na sreću i tada te srčane mane možemo da korigujemo, hirurškim putem ili interventnom kateterizacijom bez operacije i da oni nastave da se bave sportom“, navodi profesor.

U našoj zemlji je zakonskom obavezom da sva deca koja se takmičarski bave sportom, od najranijeg uzrasta, od 6-7 godina pa nadalje, imaju periodične preglede, najčešće na šest, koji obavezno obuhvataju anamnezu, uzimanje podataka od deteta i od roditelja, klinički pregled, posebno pregled srca, auskultaciju srca, da li ima šum ili nema, i obavezno EKG.

Jubilej Univerzitetske dečje klinike

Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj je obeležila vek postojanja i jedna je od najstarijih pedijatrijskih ustanova na Balkanu.

„Za ovih 100 godina zaista smo postigli i unapredili svoje veštine i znanje i danas smo vodeća ustanova u mnogim oblastima pedijatrije i dečje hirurgije na prostoru bivše Jugoslavije po broju i po složenosti različitih operacija, intervencija, kardiohirurških, kardioloških, zamene bubrežne funkcije uključujući transportaciju bubrega, hematoloških, neuroloških, gastroboljenja, različitih, kažem, vrste dečje hirurgije“, naglašava prof. dr Vojislav Parezanović.

Klinika u Tiršovoj je takođe od samog osnivanja deo Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i do skora je jedina nosila naziv Univerzitetska.

„To znači da smo za ovih 100 godina obučili veliki broj lekara, pedijatara, dečjih hirurga, radiologa, fizijatara itd. Tako da smo i na to ponosni“, kaže na kraju gostovanja prof. dr Vojislav Parezanović, načelnik službe kardiologije Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.