Deca na rubu smrti, roditelji u beznađu – epidemija poremećaja ishrane među tinejdžerima

Poremećaji ishrane su ozbiljne psihijatrijske bolesti sa stopom smrtnosti koja ide i do 15 odsto. Na nivou zemlje, međutim, dosad nije vođena evidencija o broju obolelih, za anoreksiji ne postoji ni registrovani lek, bulimiju tek jedan, dok psihijatri napominju da se poslednjih godina razbuktala epidemija među adolescentima u Srbiji.

Knjiga Poremećaj ishrane – od razumevanja do izlečenja kroz pitanja i odgovore, primarijusa dr Marije Đurović iz KBC „Dr Dragiša Mišović“ i saradnika, prva je publikacija u zemlji o anoreksiji, bulimiji, kompulzivnom prejedanju, gojaznosti, izbegavajućem poremećaju unosa hrane, sindromu noćnog jedenja.

„Broj pacijenata se od 2000. povećavao iz godine u godine. Sada imamo toliki priliv, da mi se čini da ljudi boluju samo od poremećaja ishrane. Problem je što obolevaju većinom deca, starosti od 12 do 14 godina. Potencijalna smrt, ako se bolest ne leči, nastupa u ranim dvadesetim“, upozorila je dr Marija Đurović na sinoćnjem predstavljanju knjige u Beogradu.

Doktorka naglašava da u KBC „Dragiša Mišović“ poslednjih 15 godina rade i sa roditeljima, te i da su oformljene grupe, edukativno-suportativnog karaktera, čiji je cilj da bližnji postanu saveznici u lečenju deteta.

„Ideja je da su roditelji saveznici, da lekar nije šef nego da sarađuje sa porodicom. Roditelji se, međutim, brzo iscrpe jer je teško prolaziti kroz ovu priču. Apelujemo da imaju strpljenja – jer lečenje traje od više meseci do nekoliko godina“, objašnjava doktorka, ističući da je terapija u KBC „Dr Dragiša Mišović“ po uzoru na jednu londonsku kliniku.

Poremećaji ishrane u zemlji se leče i u Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Ulici doktora Subotića, Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić’’, kao i u Institutu za mentalno zdravlje.

„Plaše se hrane više nego smrti“

Katarina Radovanović iz udruženja „Hestija“, koje je posvećeno osnaživanju obolelih i njihovih roditelja, a čije je dete bolovalo od anoreksije, na predstavljanju knjige u Beogradu prisetila se trenutka kada je shvatila da je njen gimnazijalac oboleo. Osećala je strah, zabrinutost, beznađe i zabrinutost.

„U situaciji ste u kojoj ne znate kako da postupite. Idete od lekara do lekara i sa šturim informacijama krećete u borbu. Od prvog trenutka smo se uključili u lečenje. To je bila saradnja između članova porodice, što je retko“, navela je Radovanovićeva.

Naglasila je bi volela da je u periodu lečenja, 2017. godine, imala više informacija o bolesti, jer roditelji kasno primete simptome – tek kad dete drastično izgubi na telesnoj težini.

„Shvatate da se nešto vrlo čudno dešava sa detetom, te da je psihijatrijske prirode, kao i da je potrebna pomoć. U stanju su da sakriju hranu, bace je, povrate – kao narkomani. Više se plaše hrane nego smrti. Treba da budete opušteni i da prebacite sav autoritet na lekara, jer vas ne slušaju – bledo gledaju kroz vas“, istakla je Radovanovićeva.

Lutanja bez efekta

Dr Nikola Vojvodić sa Klinike za neurologiju UKCS na predstavljanju knjige izjavio je da je reč o najsmrtonosnijim psihijatrijskim poremećajima savremenog čoveka, a uz to nose stigmatizaciju ne samo obolelih već i članova porodica.

„Knjiga osim što edukuje, stvara potrebu kod čitalaca da se na svaki način pomogne onima koji se suočavaju sa problemima ishrane. Porodice i oboleli uporno posećuju ordinacije neuropsihijatara, psihologa, psihoterapeuta, endokrinologa i dijatetičara, često bez zadovoljavajućeg efekta“, navodi dr Vojvodić.

Knjigu Poremećaj ishrane – od razumevanja do izlečenja kroz pitanja i odgovore osim doktorke Đurović, pisali su i njeni saradnici dr Milica Pantić, dr Đorđe Trajković i nutricionistkinja Dragana Jevtić Strinavić.