Kako je pevač Željko Vasić prošao kroz postkovid stanje

Pevač Željko Vasić imao je postkovid simptome prve godine pandemije. „Ja moram da kažem da ja to nisam odmah shvatio. Verujem da mnogi ljudi nisu ni svesni šta im se dešava, kao što ja nisam bio svestan i ja sam imao blagu infekciju, nisam imao ni temperaturu, ni kašalj, krvna slika mi je bila odlična, samo sam izgubio miris i ukus. To je bilo krajem 2020.godine", rekao je Vasić.

„Poenta priče da je to vrlo lako prošlo kod mene i izašao sam iz te izolacije i normalno se kretao, funkcionisao, sa svojom suprugom često idem, pa pešačimo po sedam, osam, deset kilometara, kad koliko možemo. Onda sam se vratio na taj neki svoj ustaljeni tempo i to je bilo dobro prvog dana, drugog dana, međutim, trećeg dana ja sam osetio neverovatan zamor, kao nikada u životu”, rekao je Željko i dodao da on od samog rođenja ima probleme sa srcem, odnosno VPV sindrom.

Šta je VPV sindrom

Prof. dr Branislav Milovanović je govorio o VPV sindromu: „Da pokušamo da objasnimo najprostije, to je urođeni poremećaj srčanog ritma, recimo kada imate urođeno poremećene puteve kojim se provode impulsi, tako da osobe koje imaju taj poremećaj, imaju češće aritmije, znači imaju napade lupanja srca, da uprostimo maksimalno. On je dobro prošao u tom smislu".

Željko se prisetio tog perioda kad je osetio zamor, supruga je mislila da je to zbog aritmija, ali je on shvatio da nije zbog toga, da je nešto drugo u pitanju i da kad su došli kući, dugo nije mogao da dođe do daha. Nakon toga je otišao na pregled gde su mu rekli da je imao upalu srčanog perikarda i trebalo mu je dosta vremena, više od pola godine, da se vrati normalnom životu.

Doktor se dotakao pitanja i – kako sada izgleda postkovid u odnosu na prve godine korona virusa.

„Sada je upravo ta pandemija postkovida i morate da imate tri simptoma, morate da imate novonastali umor koji traže duže od šest meseci ili po novoj klasifikaciji engleskoj, duže od tri meseca. Drugi simptom je poremećaj sna ili ne možete da spavate ili ste mnogo pospani u početku ili ustajete sa osećajem neosveženog spavanja i dalje ste umorni posle spavanja, ispavate se, ali je i dalje isto. Treći simptom je pad energije posle fizičkog napora. Ako se izložite nekom većem fizičkom naporu, samo vidite drugi dan padnete i ne možete da funkcionišete”, naveo je neurokardiolog prof. dr Milovanović.

Objasnio je i da pored ta tri glavna simptoma postoje još dva simptoma: kognitivne probleme što je karakteristično za mlade osobe, kao na primer, problem sa pamćenjem, magla u glavi, slabija koncentracija, zaboravljanje. Kod velikog broja pacijenata dolazi do ortostatskih poremećaja, kao što su vrtoglavice, gubici svesti, kad se ljudima vrti u glavi, lupa im srce. Kad se uradi dijagnostika, ne nađe se ništa, ali može da se javi anksioznost, fobije, strahovi, depresija, da igraju mišići i onda se dešava da lekar pošalje pacijenta kod psihijatra.

„Sve vežete za psihološki faktor, a vi sami znate da ne možete da funkcionišete. Znate gde je problem? Problem je na nivou ćelija, problem je na nivou tih organela koje proizvode energiju, mitohondrija, sve se vrti oko tih mitohondrija. Virus je oštetio ćeliju”, rekao je doktor.

Kako neurokardiolog dr Milovanović objašnjava, postoje četiri faze: u prvoj fazi, koja je ključna, organizam treba da se izbori sa infekcijom, ukoliko se posle tri meseca organizam ne izbori, odnosno postoje tegobe, treba otići odmah kod doktora da se krene sa lečenjem. Druga faza je kad osoba ne može da radi, kad nema energiju, na primer ne može da izdrži osam sati na poslu, već četiri sata. Pošto im niko ne veruje, pošalju ih kod psihijatra i onda psihijatar kaže da nisu oni za njega ili dobiju lekove, pošto stvarno upadnu u depresiju. Treća faza je kada osoba ne može da izađe iz kuće, nema snage, a četvrta faza je kad ne može da ustane iz kreveta.

„Uz stepenice mi je bio veliki napor, dakle svaki fizički napor, da ne govorim o koncertima, da ne govorim o nastupima, tad smo bili i zatvoreni i tako dalje, ali, sve nešto što je zahtevalo neki fizički napor, pa čak i to šetanje, koje sam ja praktikovao, ja mislim da sam godinu dana, možda i više, pauzirao, nisam imao takve fizičke napore, možda je i zbog toga sam se ja malo i sredio”, prisetio se Željko Vasić.

Željko Vasić je zbog virusa korona posle nekoliko godina dobio povišen krvni pritisak.

„Opet je to problematično, pošto ja nisam osećao visok pritisak. Baš sam sa profesorom pričao, supruga je imala problema sa pritiskom, verovatno zato što smo mi već treći put, na primer, zakačili koronu, opet, ona se testirala, ja nisam i tako dalje. Nisam pridavao tome značaj, kao preležao sam već jednom, drugi put, kao šta sad imam, tako da nisam pridavao sad tome, prošlo je to i ja sam se osećao normalno i kad je ona merila pritisak, kao hajde da izmeriš, ti ne meriš nikad pritisak i izmerim pritisak jako visok, nešto 180 sa 100, koji ja uopšte ne osećam", ispričao je pevač.

Sutradan je opet izmerio pritisak i opet je bio visok i onda je odlučio da zakaže pregled da utvrdi šta je. Uradio je kompletnu krvnu sliku i tu je video da ima visok holesterol, trigliceride, gvožđe.

Kako izgleda neurokardiološko testiranje

„Imamo negde oko, da kažem, devetnaest testova, osnovno je da se prate signali pritiska i EKG-a i sad stimuliše se vagus i simpatikus, to su dva dela tog autonomnog nervnog sistema. Postoji poseban sto, kao hirurški sto, vi ležite na tom stolu i prvo radite u mirovanju, a imate i aparate, to je već dodatak, taj kardiološki, koji sam ja i povezao, tako da, prati se u isto vreme, EKG, prati se pritisak i prati se, najbolje, ako je moguće pritisak svakog sekunda, to što ste vi rekli, da ste dobili pritisak.

Onda mi menjamo položaj, radimo testove, stimulišemo jedan, drugi, gledamo kako organizam reaguje i onda dižemo pacijenta. Ja u šali kažem ne smem da sam stanem na taj sto, jer kada podignem pacijenta, tu imate razne odgovore i tu tačno vidite gde je poremećaj. To je ono što ste vi rekli, tu vidite da li postoji poremećaj regulacije pritiska, to smo odmah otkrili kod kovida”, rekao je prof. dr Milovanović.

Neko ko ima čiste krvne sudove, može da dobije povišen krvni pritisak kao posledicu virusa korona.

„Dobio sam tablete za pritisak, koje nisam želeo da pijem, na svoju odgovornost. Mislim, stvarno nisam želeo da pijem tablete za pritisak. Meni ne smeta to, džabe neko da mi kaže, ja ne osećam to, ja se osećam dobro, ja nemam nikakav problem. Međutim, ja sam promenio režim ishrane kompletno, evo i za godinu dana sam smršao dvanest kilograma i ja stvarno mogu da kažem, sad sam kao beba, što bi se reklo.

U tom smislu, kada je u pitanju pritisak, a u pitanju su male korekcije neke, ishrane i šta ja znam, ja sam nekako logički uvek shvatao da ako više puta dnevno jedem po malo, da mi je to mnogo bolje, a i bolje se osećam, naravno, nego kad ne jedem ceo dan, pa se najedeš i to, generalno, nije dobro i tako dalje”, rekao je pevač Željko Vasić i dodao da je disciplinovan, kada je potrebno.

Važnost životnih navika

Prof. dr Branislav Milovanović je rekao i  koje navike treba uvesti u periodu oporavka od postkovida: „Ishrana je vrlo važna, obično se preporučuje kod tih virusnih infekcija, bez glutena, laktoze i kažem, tih rafinisanih šećera. Zatim, mora da postoji suplementacija, nadoknada onog što vam fali u organizmu, recimo, kao što je vitamin D, kao što je, recimo, vitamin C se obično daje, zatim vitamini B kompleksa i tako dalje.

I, uopšte minerali su vrlo bitni, znate koliko je bitno uzimati kalcijum, magnezijum, selen, mora da bude suplementacija, ali to je samo deset posto terapije, što ja kažem. Ono što je bitna stvar, to je koenzim Ku10, zatim nikotinamid dinukleotid ili ADH, kako mi kažemo, zatim acetil karnitin, zatim kreatin monohidrat, to su supstance koje produkuju energiju i koje su veoma bitne, ali morate da znate i koje lekove ne smete da date. Imate tačno spisak lekova koje štete mitohondriji".

Ponekad se može preterati sa vitaminima B kompleksa i sa vitaminom D i potrebno je videti gde je tačno problem. Glavna terapija je antiinfektivna, antizapaljenska. Na primer, ako je problem trajao tri meseca, biće potrebno tri meseca za oporavak.

„Kako vreme prolazi, kasnije dođete kod doktora, stvarno treba više i kod tih težih stanja, kad neko ima, recimo, bolest od po četiri, pet godina, onda mu treba po dve, tri godine da se vrati u normalu. Ali, tu ljudi gube strpljenje, počnu da ne veruju više ni doktoru, ako nema efekta od terapije. Ne možete imati efekte posle mesec, dva dana, morate da budete uporni, ne možete za mesec dana da se vratite u normalu. To je ključno”, zaključio je za RTS ordinaciju neurokardiolog prof. dr Branislav Milovanović.