Kad tiganj počne da pravi probleme srcu i krvnim sudovima

Trovanje olovom ima daleko veći uticaj na globalno zdravlje nego što se ranije mislilo, potencijalno doprinoseći statistici od preko pet miliona smrtnih slučajeva godišnje. Tako predstavlja sličnu pretnju poput zagađenog vazduha, pokazalo je novo istraživanje.

Studija, opisana kao „poziv na osvešćivanje", takođe procenjuje da izloženost toksičnom metalu može imati uticaj na stepen inteligencije kod dece u zemljama u razvoju, prenosi portal Science Alert.

Pokazalo se da trovanje olovom izaziva niz ozbiljnih zdravstvenih problema, posebno u vezi sa srčanim oboljenjima i razvojem mozga kod male dece, što je dovelo do toga da je olovni benzin zabranjen širom sveta.

Ali ljudi mu i dalje mogu biti izloženi preko hrane, zemljišta, posuđa, đubriva, kozmetike, olovnih akumulatora i drugih izvora.

Dvojica ekonomista Svetske banke koji su autori studije, objavljene u časopisu Lancet Planetary Health rekli su da su to prve, početne procene o uticaju izloženosti olovu na smrtnost usled srčanih bolesti, ali i na smanjeni koeficijent inteligencije kod neke dece.

Glavni autor Bjorn Larsen rekao je da su ga nalazi studije iznenadili.

Model studije procenjuje da je 5,5 miliona odraslih umrlo od srčanih bolesti 2019. godine zbog izloženosti olovu, od kojih 90 odsto u zemljama u kojima stanovništvo ima niske i srednje prihode.

To je šest puta više od prethodne procene i predstavlja oko 30 odsto svih smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti – vodećeg uzroka smrti širom sveta.

To bi značilo da je izloženost olovu veći uzrok srčanih bolesti od pušenja ili holesterola, rekao je Larsen.

Istraživanje je takođe procenilo da su deca mlađa od pet godina izgubila (kumulativno) 765 miliona IQ poena zbog trovanja olovom na globalnom nivou u 2019. godini, a 95 odsto tih gubitaka dolazi u zemljama u razvoju.

Taj broj je skoro 80 odsto veći nego što se ranije procenjivalo.

Istraživači Svetske banke procenjuju ekonomsku cenu izloženosti olovu na šest biliona dolara u 2019. godini, što je ekvivalentno broju od sedam odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda.

Za analizu, istraživači su koristili procene nivoa olova u krvi kod osoba iz 183 zemlje preuzete iz potvrđene Studije o globalnom teretu bolesti iz 2019.

„Prethodno istraživanje je merilo samo efekat olova na bolesti srca kada je u pitanju podizanje krvnog pritiska. Ali nova studija je razmatrala brojne druge načine na koje olovo utiče na rad srca, kao što je otvrdnjavanje arterija koje može dovesti do moždanog udara“, rekao je Larsen.

Koliko se nalazi studije mogu globalno primeniti

Roj Harison, stručnjak za zagađenje vazduha i zdravlje na Univerzitetu Birmingem u Velikoj Britaniji, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da su ovi nalazi „zanimljivi, ali podložni preispitivanjima“.

Na primer, odnos između olova u krvi i srčanih bolesti zasnovan je na anketi u Sjedinjenim Državama, gde se postavlja pitanje o tome – da li bi ti nalazi mogli da se primene širom sveta gde imamo širok spektar raznolikosti načina života.

Harison je takođe istakao da je ovaj istraživački model koristio procene a ne testove o uticaju olova u krvi u mnogim zemljama u razvoju.

Ako bi rezultati bili potvrđeni, „bili bi od velikog značaja za javno zdravlje, ali za sada je to jednostavno zanimljiva hipoteza“, rekao je Harison.

Ričard Fuler, predsednik nevladine organizacije Pure Earth rekao je da, kada su istraživanja u zemljama u razvoju testirala olovo u krvi, uglavnom su otkrili više nivoe nego što je procenjeno u novoj studiji.

To znači da bi „uticaj olova mogao biti gori nego što izveštaj opisuje“, rekao je, nazvavši to „pozivom za buđenje“.

Fuler je dodao da je deo ove „slagalice" otkriven u nedavno objavljenom izveštaju Pure Earth, u kojem je analizirano 5.000 uzoraka robe široke potrošnje i hrane u 25 zemalja u razvoju.

U izveštaju se navodi da je „otkriven visok stepen kontaminacije olovom u metalnim loncima i tiganjima, keramičkom posuđu, bojama, kozmetici i igračkama“.