„Tajno doba“ našeg tela otkriva više o riziku od demencije nego dan rođenja

Zbog toga se ne treba voditi samo hronološkim starenjem, brojem godina od rođenja, jer to nije realno za merenje unutrašnje biološke starosti tela.

Ovo neslaganje podstaklo je naučnike da pronađu načine za određivanje biološke starosti osobe. Jedan od načina je da pogledamo „epigenetičke satove” koji razmatraju hemijske promene koje se dešavaju u našoj DNK dok starimo. Drugi pristup koristi medicinske informacije našeg tela kao što su krvni pritisak, nivo holesterola i druga fiziološka merenja.

Koristeći ove „biomarkere”, istraživači su otkrili da kada biološka starost osobe premaši njihovu hronološka starost, to često označava ubrzano starenje ćelija i veću podložnost bolestima koje se dovode u vezu sa starenjem.

Novo istraživanje sugeriše da biološka starost, u odnosu na godine života, može da predvidi rizik od demencije i moždanog udara u budućnosti. A kako je biološko starenje povezano sa biološkim starenjem uključujući Parkinsonovu bolest i bolest motornih neurona.

Tokom rada na studiji objavljenoj u časopisu Journal of Neurology, Neurosurgery and Psychiatry, ispitano je preko 325.000 sredovečnih i starijih Britanaca.

Kako bi se procenila biološka starost, analizirano je 18 biomarkera koji su prikupljeni tokom medicinskih pregleda sprovedenih između 2006. i 2010. godine. Analizirani su krvni pritisak, glukoza u krvi, nivo holesterola, markeri upale, obim struka i kapacitet pluća.

Na osnovu ovih parametara posmatrali su se učesnici studije kako bi se uočilo ko je od njih razvio neurološke bolesti. Oni sa starijim biološkim godinama na početku studije imali su značajno veći rizik od demencije i moždanog udara u narednoj deceniji – čak i pošto se uzmu u obzir razlike u genetici, polu, prihodima i načinu života.

Jaka asocijacija

Dok je napredna biološka starost pokazala snažnu povezanost sa demencijom i moždanim udarom, slabija je bila bolest motornih neurona.

Parkinsonova bolest često ima jedinstvene karakteristike. Na primer, iako pušenje obično ubrzava starenje, ono paradoksalno ima zaštitni efekat protiv Parkinsonove bolesti.

Studije pokazuju da biološki procesi starenja verovatno značajno doprinose demenciji i moždanom udaru u kasnijem periodu života.

Rezultati sugerišu da usporavanje unutrašnjeg propadanja tela može biti ključno za prevenciju hroničnih bolesti u kasnoj životnoj dobi.

Procena biološke starosti na osnovu rutinskih uzoraka krvi mogla bi jednog dana postati standardna praksa. Oni sa ubrzanim starenjem mogu se identifikovati decenijama pre nego što se pojave simptomi demencije. Iako je trenutno neizlečivo, rano otkrivanje pruža mogućnosti za preventivne promene načina života i pažljivo praćenje.

Na primer, istraživanja počinju da sugerišu da biološka starost može biti usporena ili čak preokrenuta intervencijom u načinu života, uključujući vežbanje, san, ishranu i dodatke ishrani.

Praćenje unutrašnjih procesa starenja moglo bi da ohrabri ljude da odlože kognitivni pad, pružajući sebi mogućnost da žive zdravijim i ispunjenijim životom u kasnijim godinama.