Aca Sofronijević i Slađana Đorđević otkrivaju kako su prevazišli psihičke krize na putu borbe sa viškom kilograma

Pevačica Slađana Đorđević podelila je svoje iskustvo o tome kako je odlučila da reguliše svoju telesnu težinu.

„Dok sam imala tu kilažu, bilo me je sramota da kažem koliko imam kilograma. Godine 2016. kada sam stala na vagu, imala sam 147 kilograma. Tada nisam ni bila svesna koliki problem sam imala, a u to stanje sam došla zbog nekih emocionalnih stanja i to je bilo opsesivno kompulzivno prejedanje“, navodi pevačica Slađana Đorđević i dodaje da su prošle dve godine otkako je uspela da prevaziđe želju za prejedanjem.

Nadimak Bucka dobila je kada se 2007. godine prijavila na muzičko takmičenje.

„Žika i Saša su rekli, hajde da te zovemo Bucka, bolje Bucka nego da te zovu debela. Meni to tada nije smetalo, bila sam potpuno drugačija", kaže pevačica.

Kao i Slađana, i muzičar Aleksandar Aca Sofronijević je morao da donese odluku i promeni neke ustaljene obrasce ponašanja.

„Moja kilaža je bila 128 kilograma, to je bilo 2006. godine, tada nisam mogao da se sagnem da zavežem pertle. Ta situacija mi je teško pala, osećao sam se nesposobno za život. Trebalo je da sviram i da nosim harmoniku koja je teška oko 13 kilograma, ali ja sam nekim svojim metodama došao do ozbiljne funkcionalnosti i time se i dalje bavim. Moram da kažem da nisam pobedio taj emotivni momenat i da i danas ponekad pojedem porodičnu picu ili kilogram sladoleda", priznaje Aca Sofronijević.

Dodaje da danas mnogo bolje funkcioniše kada jede „dovoljno“, a ne „previše“.

„Bio sam ogroman. Nisam imao vrat i fizionomiju koju sada imam. Kada neko gleda te fotografije, izgleda kao da sam sam sebi bio stric“, naglašav Sofronijević.

Kako povezujemo emocije sa hranom?

„Hrana pored toga što zadovoljava bazičnu potrebu, ona zadovoljava i neke druge potrebe, recimo potrebu za pripadanjem. Dešava se da hranom dopunjavamo nešto drugo. Različite psihološke gladi pokušavamo da zadovoljimo hranom. Između ostalih to su: glad za uspehom, glad za moći, glad za bliskošću. Dešava se da su ljudi koji su gojazni kritični prema sebi, a to nastaje u vrlo ranom detinjstvu. Gojazna osoba najčešće veruje da nije dovoljno vredna i odatle sve polazi", objašnjav dr Irena Đorđević.

„Ako posmatramo kako u psihološkom smislu prevazići gojaznost, a da bude trajno, važno je da donesemo nove odluke i da postepeno uvodimo nove rutine. U međuvremenu, treba da naučimo da zavolimo sebe, kako da prihvatimo sebe i kako da dugoročno postanemo negujući prema sebi", ističe psihoterapeutkinja.

Stalan osećaj da nismo dovoljno dobri rezultira prejedanjem

„Intimno je ovo što ću reći, evo koliko godina sam prisutan u svemu što radim, ali za mene stalno nešto nije u redu, stalno nije dovoljno dobro", otkriva muzičar Aleksandar Aca Sofronijević. Dr Irena Đorđević ističe da se u njegovom slučaju radi o perfekcionizmu i da se često dešava da ovakve osobe često budu gojazne što ponekad prati i anksioznost. 

„Ljudi koji su perfekcionisti skloni su odlaganju, upravo zato što kad pomisle šta treba da urade, a to jako zamara", napominje dr Đorđević.

Mišljenje drugih ljudi često utiče loše na gojazne osobe

„Svaki put kada sam počinjala dijetu razmišljala sam o komentarima drugih ljudi, nisam želela da mi neko kaže debela si. Htela sam brze rezultate, jako sam nestrpljiva, prvih godinu dana sam pokušavala da smršam, ali nisam znala zašto ne mogu. Razgovarala sam sa psihologom, ali ne odmah. Tada sam shvatila da to kompulzivno prejedanje može da dovede do endokrinih poremećaja i onda sam morala da naučim kako da promenim svoje ponašanje“, kaže Slađana.

Počela je tako što je najpre naučila da se 15 minuta ponaša „drugačije“, zatim naredog dana pola sata. Put je bio dug, ali je uspela da skine 35 kilograma. Ali napravila je grešku, prekinula program kod nutricionistkinje u upala u ketozu koja joj je oštetila bubreg. 

„Bila sam nestrpljiva, videla sam rezultate, htela sam da sve ubrzam i samu sam sebe saplela time", iskreno je podelila svoje iskustvo pevačica Slađana Đorđević.

„Kada sam mršala imala sam periode rapidnog gubljenja kilograma, tada nisam mogla da stojim i da pevam, nisam imala snage“, navodi pevačica.

Kako se motivisati i koji je pravi način

Psihijatar i psihoterapeut dr Irena Đorđević navodi da je na početku važno da čovek zna da će biti padova kada se uvodi nova rutina.

„Pominju se brojevi 21 dan i 66 dana. Govori se da je taj broj dana potreban da nešto što ponavljamo postane deo naše rutine. Mnogo je važno da sebe pohvalimo i kažemo bravo“, ističe doktorka.

„Ljudi treba da analiziraju koje stvari im donose zadovoljstvo, a da nema veze sa hranom. Nekada je to nešto sitno kao što je telefonski poziv, SMS poruka. Važno je da to odmah aktiviramo i da u prvom periodu sebi pomognemo tako što ćemo se odvojiti od 'problematičnih' okolnosti. Ne moramo u kući imati, na primer, dva kilograma sladoleda“, savetuje dr Irena Đorđević.

Pored iskazivanja emocija putem spremanja omiljenih obroka detetu, dete treba pitati kako se oseća i zašto se tako oseća.

„Postoji tradicionalni obrazac da se emocije pokazuju preko hrane. Na primer, nećemo reći nekome da ga volimo, nego ćemo mu spremiti da jede“, objasnila je doktorka.

„Osoba koja je navikla da joj majka spremi nešto da jede kada se oseća uznemireno i tužno,  ta osoba je navikla da se na taj način umiruje“, zaključuje psihijatar i psihoterapeut dr Irena Đorđević na kraju gostovanja u RTS Ordinaciji.