Snežana Đurišić patila od depresije, za „RTS Ordinaciju" otkrila kako se protiv nje izborila

Nekada uzrok depresije može biti očigledan, kao što su razočarenje ili gubitak drage osobe, ali nekada ova bolest može nastati bez konkretnog povoda. Pevačica Snežana Đurišić govorila je za RTS Ordinaciju o tome kako je u njenom slučaju sve počelo.

"Videla sam da nešto nije u redu, odgovarala mi je samoća, čak su mi smetala i moja deca. Smetao mi je svako ko boravi u kući više od pola sata. Odlazila sam da radim svoj posao i brzo se vraćala kući da budem sama. Gledala sam serije, igrala igrice, samo da me niko ništa ne pita i da ne razgovaram.", rekla je pevačica Snežana Đurišić i nadovezala se na događaje koji su prethodili ovom stanju:

"Imala sam nesreću da sam izgubila brata, pa ubrzo supruga i oca. Gubitak supruga je bio vrlo surov i mirenje sa nemoći koju čovek ima. Ostala sam bez svog saputnika posle trideset i šest godina. Ta nemoć je mene odvela u depresiju, ceo život se na mene sručio, godinu dana nisam mogla da ne zaplačem na pomen reči imena svoga muža i onda sam znala da dok to ne prođe ne treba da idem nigde.", prisetila se pevačica.

"Onda sam se čula sa jednom koleginicom koja je imala istu situaciju mnogo pre i pitala je kako je preživela, ona me uputila na duhovnika. Imala sam neko mišljenje o tim stvarima, uzela sam podatke i tek posle mesec dana oko deset uveče, okrenula sam telefon tadašnjeg monaha. Vodio se razgovor koga se ne sećam, dogovorili smo se da dođem u manastir gde je boravio. Osetila sam neko olakšanje nakon tog razgovora.", bila je iskrena Snežana Đurišić i dodala:

"Imala sam i odlazak kod psihologa i posle godinu i po dana osetila sam da mi je lakše i da polako gledam bistrije i trezvenije razmišljam, ne smeta mi narod oko mene."

Pevačica Snežana Đurišić je uspela da pobedi ovaj zdravstveni problem bez lekova.

"Prošla sam hvala Bogu bez lekova. Kada sam pričala sa duhovnikom u početku mi je bilo lakše na sat do dva, vremenom se da se osećam lakše povećavalo na duži vremenski period. Molila sam se i razgovarala.", rekla je Snežana i dodala šta joj je najviše smetalo u tom periodu:

"Bio je pritisak na moju psihu, na mene. Govorili su mi da mi je to "iz glave", da se trgnem. Ja odem među ljude, ali meni to nije prijalo. Javim se deci da sam došla kući i javim se deci da idem da spavam. Nisam imala strahove."

"Postalo je bolje kada sam otišla na neko veselje da radim i nisam žurila kući. Prošle su četiri godine da mi se dogodilo da pogledam u čoveka sa kojim sada živim.", rekla je Snežana Đurišić i posavetovala da svako treba da brine o svom ličnom miru: 
"Naučite ljude da razumete, to ne znači da nemate reakciju, ali kada ih razumete vaša reakcija će biti ljudska. Pa će neke bezobraznike da posrami, nekima će da pomogne, a taj ko ne reaguje nije ni bitan."

Psihijatar prof. dr Milan Latas o tome šta je depresija i po čemu se razlikuje od anksioznosti

"Anksioznost je patološki strah kada su ljudi previše brinu i kada su napeti i previše uznemireni i to ne mogu da kontrolišu. Depresijom nazivamo kada osoba najmanje dve nedenje, svakoga dana, oseća se tužno i nesrećno. A drugi kriterijum kada osoba izgubi mogućnost uživanja u stvarima u kojima je ranije uživala.", objasnio je psihijatar prof. dr Milan Latas i dodao:

"Anksioznost je povezana sa brigama, depresija je povezana sa tugom, raspoloženjem i gubitkom. Volja je često smanjena ili je nema uopšte, ali nije ključni kriterijum."- ističe psihijatar.

"Ljudi pokušavaju da pobede krizu i vide da ne mogu. Depresija je fiziološka. Kada govorimo o blažim depresijama onda poseta psiihoterapeutu ili duhovniku može da pomogne, kada govorimo o umereno teškim i teškim depresijama sam razgovor i psihoterapija nisu dovoljni i onda je neophodno da se uključe i lekovi u terapiji.", napomenuo je prof. dr Milan Latas, psihijatar iz UKCS.

Da li su antidepresivi teški, imaju li neke nus efekte?

"Nekada su ti lekovi imali neželjene efekte, kao što su sušenje usta i omaglice. Međutim, savremena psihijatrija ima veliki broj različitih lekova koji mogu da pomognu ljudima u različitim simptomima. Nisu svi ljudi koji su oboleli od depresije isti, niti su njihovi simptomi isti.", kaže psihijatar dr Latas i dodaje:

"Ono što je važno kod primene antidepresiva je njihova sigurnost u smislu da neće napraviti štetu ljudima. Problem zavisnosti kod psihijatrijskih lekova je u tome što kada se naglo prekinu javi se problem. Problem zavisnosti nikada nije problem kada pratimo pacijenta i vidimo kada je vreme da se lek ukine."

Mana antidepresiva je što im je potrebno vreme da počnu da deluju

"Antidepresivima treba dve, tri, nekada i četiri nedelje da počnu da deluju. U prvom razgovoru sa pacijentom kažemo da se ništa neće dogoditi odmah. U prvom razgovoru kažemo i neželjene efekte koji mogu da se jave, najčešće su vrlo blagi i nestaju nakon neko dana." , kaže prof. dr Milan Latas, psihijatar iz UKCS. 

Bezbedno je ceo život uzimati lekove u propisanim dozama

"Obično bi lekovi za lečenje psihijatrijskih poremećaja trebalo da se uzimaju od šest do dvanaet meseci, to je minimum. Neki ljudi koji su osećajniji i senzitivniji potrebno je dve, tri godine, nekada i ceo život. Kod nekih ljudi koji su jači i imaju bolje uslove života njima su kraće potrebni lekovi.", istakao je prof. dr Milan Latas, psihijatar iz UKCS i dodao da su sedativi dobri lekovi, ali da se mora voditi računa kada se primenjuju:

"Sedativi su odlični lekovi, namenjeni su za smanjivanje straha, bolje spavanje, za mir i relaksaciju i za uvođenje u anesteziju, sve drugo je zloupotreba."

"Kada govorimo o antidepresivima nekada se koriste sa sedativima nekoliko nedelja na početku.", objasnio je prof. dr Milan Latas, psihijatar iz UKCS i dodao da u slučajevima kada neko ima samo depresiju, koja nije praćena anksioznim strahovima, sedativi nisu potrebni.