Zašto se urinarna infekcija do danas utvrđuje metodom starom 140 godina

Ako se sumnja na infekciju, važno je znati koja vrsta bakterija (ako ih ima) je prisutna, koliko ih ima u urinu i kojim antibiotikom se te bakterije mogu lečiti.

Ali uzorci urina takođe sadrže još mnogo drugih stvari – kao što su urea i soli, i različiti nivoi kiselosti – koji mogu uticati na otkrivanje bakterija. Kultivacija uzorka urina na hranljivim podlogama agara (polisaharida sastavljenog od velikog broja molekula galaktoze) uklanja sve što bi moglo ometati rast bakterija.

Ova tehnika takođe omogućava da pojedinačne ćelije u uzorku formiraju mrlje (koje se nazivaju kolonije) koje je lako prebrojati. Oblik, boja, veličina, pa čak i miris kolonija mogu se koristiti da se naznači koje vrste bakterija su prisutne. Neki uzorci sadrže nekoliko različitih vrsta bakterija, koje se moraju izolovati i testirati odvojeno.

Iznenađujuće je teško pronaći alternativne metode koje mogu da urade sve ove suštinske stvari, a da na njih ne utiču druge komponente urina.

Rezultati moraju da se čekaju nekoliko dana

Trenutna metoda kultivacije uzorka agarom traje nekoliko dana kako bi se utvrdilo koji antibiotici bi najbolje lečili infekciju – što je predugo da bi pacijent čekao. To znači da lekari moraju da počnu sa terapijom i pre nego što dobiju rezultate testa.

Ponekad to znači da pacijenti moraju da promene lekove nakon nekoliko dana, što nikako nije preporučljivo s obzirom na to da upotreba većeg broja antibiotika podstiče rezistentnost, što pogoršava problem u budućnosti. Zato postoje brojni pokušaji da se unaprede ovi oblici mikrobioloških ispitivanja.

Nove tehnologije tek treba poboljšati

Postojeći testovi mogu da utvrde otpornost bakterija i antibiotika u urinu, ali lekarima su potrebni testovi koji bi to mogli da ustanove brže kako bi se ubrzao proces lečenja. Ove metode u idealnom slučaju moraju biti prenosive i jeftine kako bi mogli da se koriste bez slanja uzoraka u laboratoriju.

Pojedini izumi nagoveštavaju da bi tako nešto uskoro bilo moguće. Na primer, digitalne kamere mogu da otkriju da li bakterijske ćelije rastu na mikroskopskoj skali ili u razblaženom urinu. Iako je ovim metodama potrebno nekoliko sati da se proveri da li će antibiotik delovati, i dalje je mnogo brži od analiza agarom.

Neke bolničke laboratorije takođe danas rutinski koriste tehniku koja se zove masena spektrometrija, koja meri fragmente bakterijskog uzorka i upoređuje ih sa bazom podataka da bi se identifikovale bakterije. Ovo ubrzava testiranje kolonija pronađenih na agar pločama, zamenjujući dane rada koji su prethodno bili potrebni da bi se tačno identifikovale bakterijske vrste.

Ali dok ove nove metode obećavaju, mnoge su tek u fazi istraživanja. A u slučaju masene spektrometrije, za ispitivanje osetljivosti na antibiotike i dalje je potrebno postavljanje agarom. Mnoge od ovih tehnologija su takođe komplikovane i skupe, tako da uzorci urina i dalje moraju da se transportuju u bolničke laboratorije radi analize.

Potrebni brzi, pouzdani i pristupačni testovi

U budućnosti, takve tehnologije treba da smanje vreme koje je potrebno obolelom da dobije dijagnozu, a da pritom budu pouzdane i pristupačne kao agar. Ovo je nešto na čemu mnogi istraživači rade.

Od vitalnog je značaja da neki od novih, brzih testova urinarnih infekcija uđu u uobičajenu praksu, kako bi se osiguralo da se svaki slučaj leči brzo i efikasno odgovarajućim antibiotikom.

Međutim, stručnjaci još uvek misle da će proći izvesno vreme pre nego što ove i druge nove tehnologije budu rutinski korišćene za dijagnozu.

Za sada, ljudi koji sumnjaju da imaju urinarnu infekciju i dalje moraju da odu kod svog lekara opšte prakse koji će ih uputiti da urade test urinokulture kako bi se postavila dijagnoza i dao odgovarajući lek.