Nepobediv duh male Marije – zbog sarkoma je ostala bez noge, ali uz savremenu protezu može šta hoće

„Sve je počelo 2016. godine i onda su morali da mi amputiraju nogu. Imala sam 14 hemioterapija. Posle sam dobila protezu i to je to“, jednostavno je ispričala devojčica Marija Filipović svoju priču. Bez izraza tuge, očaja ili teške emocije koju očekujete kad čujete da je ovako mlado biće ostalo bez noge. Iskreno je predstavila svoju situaciju i sredstvo koje joj olakšava život gostujući u RTS Ordinaciji, zajedno sa košarkašicom Natašom Kovačević, zahvaljujući kojoj je i stigla do svoje savremene aktivne proteze.

Marijina ozbiljna borba počela je još kada je imala šest godina. Tada je otkriveno da ima oblik karcinoma – sarkom, a nakon brojnih hemioterapija ipak joj je amputirana noga. To što je tada bila mala uticalo je i da je „pomalo bila svesna onoga što se događa“. Rekla je i da je sve to „baš i nije plašilo“. U RTS Ordinaciji upoznali smo neverovatno hrabru devojčicu vedrog duha za koju prepreke ne postoje.

Život nije idealan. Svako od nas ima svoje izazove. Najteže je kada se naši najbliži i najmlađi suočavaju sa preprekama na koje ne možemo da utičemo – ovo su reči kojima je najavljena akcija „Da sva deca skaču“, koju je pokrenula Fondacija Nataše Kovačević. Cilj Fondacije je nabavka aktivnih savremenih proteza za decu. Nedavno su i Mariji Filipović obezbedili baš takvu protezu.

Bez noge iz dečjeg ugla: „Prvo mi je bilo strašno, ali sad sam se navikla“

Na pitanje kako je doživela ostanak bez noge, Marija je iskreno ispričala:

„Zaboravila sam malo kako je to sve izgledalo. Prvo mi je bilo strašno, ali sad sam se navikla.“ Dodala je da danas može apsolutno sve – da skače, da trči, igra. Ispričala je i kako se navikla na novu protezu:

„Nju sam dobila sad skoro i nije mi trebalo dugo da se naviknem. Možda neka 2-3 sata mi je bilo baš čudno, a posle je sve bilo lakše. Najviše mi je stopalo bilo čudno, zato što je ovo dinamičko, a pre sam imala obično. Sada mi je bolje, ali je malo drugačije i mogu više stvari da radim.“

Hrabra devojčica je otkrila da i dalje ne trenira, ali da će možda i o tome razmisliti, pa je otkrila kojim bi sportom volela da se bavi: „Lep mi je fudbal i lepa mi je odbojka“, a čuvena košarkašica Nataša Kovačević je obećala da će u slučaju da ona zaigra na utakmici zagarantovano biti navijač u prvom redu.

Nataša Kovačević: Dođeš da motivišeš decu, a odeš sa još većom inspiracijom

„Postoje dva motiva za pokretanje ove akcije. Prvi je lični motiv gde ja na svom iskustvu znam koliko je izazovno naći se u situaciji kada mora doći do amputacije i kada se mora pronaći način da se život prosto nastavi“, ispričala je Nataša i dodala da je drugi razlog za pokretanje akcije bio taj što ju je od 2013. godine, kada je i sama doživela amputaciju noge i dobila svoju prvu protezu, zvalo mnogo dece i njihovih roditelja koji su se našli u istoj situaciji.

Zvali su je uglavnom iz istog razloga: „Da ja dođem i pokažem im kako izgleda ta proteza, šta sve mogu s njom... Ja uvek počinjem priču sa svojom protezom za vodu koja je fluorescentno plava pa je to pogotovo devojčicama interesantno. U tim posetama sam ja dolazila kao da motivišem nekoga, međutim, odlazila sam odatle sa još mnogo većom inspiracijom nego što sam imala kad sam dolazila.“

Ispričala je kako su nju mališani zapravo inspirisali: „Vidite po Mariji, njihov pristup prema životu, ta pozitivna energija koja prosto zrači iz nje, daje tu neviđenu inspiraciju i baš iz tog razloga smo odlučili da pokrenemo ovu akciju 'Da sva deca skaču', da prikupljamo te dinamičke proteze za decu.“

Objasnila je i po čemu se razlikuju starija i nova vrsta prteze: „Razlika između dve vrste proteza je velika. Prosto sa dinamičkom protezom, koju takođe i ja nosim, čovek može da bude aktivan i do 24 sata dnevno, a ona je mnogo udobnija, omogućava bavljenje sportom, pokretljivija je nego obična proteza, tako da na neki način omogućava aktivan život, što je pre svega deci izuzetno, izuzetno važno.“

Zbog svoje cene proteze nisu lako dostupne

Podsetimo, akcija doniranja proteza počela je septembra 2020. godine uz premijeru dokumentarnog filma Skok, pa odatle i naziv „Da sva deca skaču“.

„Tada smo odlučili da počnemo da radimo na tome i zaista to je neka moja lična misija i verujem da će to biti nešto na čemu ću ja raditi u narednim godinama“, rela je Nataša i time otkrila da ova akcija zapravo nema kraja.

„Dinamičke proteze su izuzetno skupe. Njihova cena je negde između 600.000 i 1,4 miliona dinara, pritom, kada su deca u pitanju, te proteze se često moraju i adaptirati – prosto kako dete raste proteza se mora prilagoditi, što sve naravno predstavlja veliko finansijsko opterećenje, tako da nije lako sakupiti ovaj novac, ali meni je izuzetno zadovoljstvo i veliku zahvalnost dugujem Mariji, koja je nekako odlučila da istupi ispred svojih drugara i da prosto i ona sama kaže koliko joj je ta proteza udobna, koliko joj menja život na neki način. Jedno je kad ja pričam o tome, a drugo je kad ona kaže iz neke svoje lične perspektive“, rekla je čuvena košarkašica, i sama veliki borac.

Jedanaestogodišnja Marija pričala je i o tome kako se njen život razlikuje pre savremene proteze i sada: „Promenilo se dosta, ali mislim ja sam i pre radila svašta (što nisam smela), ali sad mi je lakše. Sve što sam radila sad mi je drugačije i lakše nego što je bilo. Na primer pre neki dan, kad sam imala fizičko, ugrabila sam trenutak dok nastavnica nije gledala i preskočila sam kozlić, a to mi nije dala“, priznala je da je to uradila bez ikakvog problema.

Marija je u studiju RTS Ordinacije pokazala i kako hoda sa protezom, ali i kako skače.

Stručna komisija usmerava koja je proteza za koga

Nataša je predstavila i način na koji njena fondacija određuje ko će dobiti protezu:

„Mi smo formirali zdravstvenu komisiju sa prof. dr Sanjom Mazić na čelu. Tu su i dr Mirjana Lukić i dr Irena Nenadić, tako da one nas prosto savetodavno usmeravaju ka čemu treba da se okrenemo, na koji način treba da pomognemo. Proteze su takve da su one prilično individualne, tako da nešto što recimo odgovara meni, ne mora da znači da će odgovarati Mariji. Prosto treba naći najbolji pristup i najbolji načn da se pronađe adekvatna i udobna proteza. Komisija, dakle, savetodavno usmerava pa onda svi zajedno se trudimo da pronađemo najbolje rešenje i odlučimo šta dalje.“

Marija Filipović je govorila i o tome kako se drugari ponašaju prema njoj:

„Pošto ja normalno idem i u školu, onda su se nekako navikli još od prvog dana i sad više kao da i nemam protezu“, pohvalila se gošća Ordinacije uz konstataciju da sada može sve što i njeni drugari.

Na početku je bilo malo drugačije pa im je ponekad objašnjavala o čemu se radi: „Možda u prvom razredu tek kad sam došla, a sada ne, sada je skroz okej.“ Iskreno je rekla da je u svemu razume njena najbolja drugarica Danica sa kojom je proslavila dolazak nove proteze.

Pričala je i o svojim drugim zadovoljstvima i aktivnostima – voli da se šminka i da trenira.

Nataša je otkrila da je fondacija nedavno završila jednu veliku humanitarnu akciju sa jednom farmaceutskom kućom i tom prilikom uspeli su da sakupe sredstva za još jednu protezu, zbog čega je zahvalila svim partnerima projekta, kao i Asmiru Kolašincu, koji je svesrdno podržao akciju. „Volela bih da ova akcija živi i da traje narednih godina, tako da uspemo da skupimo što više novca“, zaključila je Nataša Kovačević.

Sa gledaocima RTS Ordinacije Nataša Kovačević podelila je i način na koji ona motiviše decu da se izbore sa svojim izazovima:

„Ono što prvo uradim jeste da pokažem svoju protezu i kako ona izgleda, tako izgleda sad i Marijina proteza... prosto da znaju da život ide dalje, da znaju da će doći trenutak kada će se oni vratiti svojim drugarima, kada će se vratiti svojim školskim obavezama. Meni kad se nesreća dogodila ja sam bila tek prva godina fakulteta, tako da znam kako je to jedva čekati da se prosto vratite u isti životni kolosek. Ali sve će to doći, treba samo biti istrajan u svom putu i treba onako... ono što decu, i što ne moram uopšte da govorim, krasi jeste ta 'ludačka' pozitivna energija koja prosto zrači – to je stvarno recept za svaki problem u životu – da smo svesni da se stvarno svi suočavamo sa nekim životnim izazovima u nekom trenutku. Ne postoji osoba koja nema neki problem, ali ako imate određenu dozu pozitivne energije sve se lakše rešava“, prenela je svoje iskustvo Nataša Kovačević.

Kad ste pozitivni, energični i imate podršku – sve brže prođe

Na pitanje gde pronalazi pozitivnu energiju, Marija je jednostavno odgovorila:

„Svuda, i u školi, i kod kuće, kuda god odem. Volim da idem i na časove crtanja i tamo mi nekako prija.“ Onim mališanima koji takođe imaju zdravstveni problem, Marija bi savetovala šta da sami sebi kažu da im bude malo lakše: da će proći, i šta god da bude samo da gledaju pozitivno.“

Ono što je Mariji najteže palo jeste period posle operacije.

„Tada sam imala velike bolove i svašta nešto, ali posle je bilo bolje. Tu su bili svi, i mama i tata i sestra, i onda mi je bilo lakše“, podelila je koliko joj je ljubav i podrška porodice značila.

U emisiji su Nataša i Marija pokazale kako izgledaju njihove proteze, a osvrnule su se na to čija je lepša. „Njena (Marijina) je sad lepša, a ja imam ovu 'bapsku'“, našalila se Nataša, pošto Marija ima dizajniranu i šarenu protezu, dok je njena boje kože.

„Taj spoljni deo može da se menja i dizajnira kako ko poželi“, rekla je Nataša uz dodatni dogovor da će i sama iskopirati Marijinu šaru pa će imati istu.