Kako sprečiti ponavljanje urinarnih infekcija

Zapažanje o tome da žene češće imaju problema sa urinarnim infekcijama i da su im sklonije, dr Milojević je jasno potvrdio: „Neki statistički podaci govore da će 50% žena u toku života jednom imati urinarnu infekciju, dok je kod muškaraca to možda samo nekih 15, mada kada gledamo po uzrastu u najmlađem dobu tu su ipak muška deca, pre svega zbog određenih anomalija poput vezikoureteralnog refluksa, kada urin iz donjih mokraćnih puteva ide ka gornjim i tako može da dovede do infekcije. U tom nekom srednjem dobu pre svega oboljevaju žene, a posle 60. godine učestalost oboljevanja među polovima je gotovo identična. To je tačno da žene oboljevaju, ali to je više anatomski taj razlog, zato što urinarne infekcije pre svega su bakterijske infekcije i izazvane su vlastitom crevnom florom, odnosno enterobakterijacije". To znači da praktično bakterije iz creva nekako dospeju do urinarnog sistema.

„Uočeno je da upravo žene koje imaju te česte i rekurentne infekcije, odnosno one koje se često vraćaju, imaju povećanu kolonizaciju upravo tim bakterijama u predelu perineuma, to je taj prostor oko analne regije, oko genitalija, i upravo migracijom tih bakterija one imaju češće urinarne infekcije.To ne mora uopšte da ima veze sa održavanjem lične higijene", objasnio je urolog i podvukao da to zapravo znači da neko može biti veoma čist, uredan i redovno da održava higijenu, a da ipak ima veću sklonost ka urinarnim infekcijama.

Dr Milojević je objasnio da nije neobično da u urinarnom traktu postoje bakterije, ali da to ne znači odmah i urinarnu infekciju: „Normalno je da bakterija prodre u urinarni trakt i mi možemo da imamo bakteriju u urinarnom traktu i možemo da imamo bakteriuriju. Možda neko od nas ovde ima bakteriuriju, što znači da imamo bakterije u urinu, ali nemamo urinarnu infekciju, pošto je urinarna infekcija u suštini inflamatorni odgovor organizma na prisustvo bakterije, bilo da je to ešerihija koli ili neka druga bakterija, a kada imamo nalaz bakterija u urinu, samo bez inflamatornog odgovoara, tu govorimo o bakteriuriji i nju ne treba lečiti".

Kada je reč o tome koju je bakteriju najteže lečiti u kontekstu urinarne infekcije, gost Ordinacije rekao je da to nije uvek isto: „Sve zavisi od težine kliničke slike i ako imamo težu kliničku sliku naravno da ćemo teže i tu bakteriju lečiti. To zavisi i od stanja organizma. Nije isto ako oboli od ešerihije potpuno zdrava osoba koja je u svojim 20-im - 30-im godinama, i neko ko ima gomilu komorbiditeta, udruženih bolesti, tako da ne postoji ta razlika da li ćemo teže lečiti ešerihiju ili ćemo teže lečiti proteus, ali definitivno multirezistentne bakterije predstavljaju veliki problem, jer smo upravo mi ti koji smo krivi zbog čega smo i došli danas do toga da imamo multirezistentne sojeve koji ne reaguju na antibiotike. Imate čak i bakterije koje su rezistentne gotovo na sve sada poznate antibiotike i to je veliki problem".

Urinarna infekcija može da postoji čak i kad nema peckanja, bolova, učestalog mokrenja - kako je tada prepoznati?

Kako ustvari oragnizam šalje signal da je urinarna infekcija tu? Mi znamo da su to neka peckanja, neprijatnosti pri mokrenju itd, ali pravo pitanje za stručnjaka u studiju RTS Ordinacije bilo je da li neko može da ima urinarnu infekciju a da nema peckanja, neprijatnosti, nego da postoje neki drugi simptomi?

„Obično te dizurične tegobe, kaošto su peckanje, bolovi pri mokrenju, učestalo mokrenje, to se obično povezuje sa infekcijom donjih mokraćnih puteva, odnosno sa upalama mokraćne bešike, ali pacijenti mogu da imaju i bolove u lumbalnom predelu, da imaju temperaturu, i da imaju upalu npr. bubrega a da uopšte ne pomisle da urade nalaz urina, tako da zavisno od kliničke slike".

Šta znači koji parametar u analizi urina?

Prva stvar koju mnogi najčešće rade kad osete bilo koju urinarnu tegobu jeste da daju urin na analizu. Postoji dva spiska tih analiza - a jedan od njih se zove sediment urina, i tu se nalaze vrednosti eritrocita, leukocita, kristala, bakterije i sluz.

Kada neko dobije nalaz u kome piše da u tom urinu ima bakterija - malo, dosta, i slično, zapravo se opiše masa, što je urolog jednostavnije objasnio: „To znači da ta osoba ima bakterije u urinu i to ne mora da bude patološko stanje. Ono se leči samo u posebnim situacijama, na primer trudnica ne sme da ima bakterije u urinu i mi ćemo je lečiti antibiotikom, iako nema taj inflamatorni odgovor organizma. Zatim deca, mlađa populacija sa određenim anomalijama kao što je npr. kada urin može iz donjih mokraćnih puteva da ide ka bubregu, i tada infekciju da prenese ka bubrezima, isto moramo da damo antibiotsku terapiju. Isto, osobe koje se spremaju za neku hiruršku intervenciju, za neku urološku proceduru, ne smeju da imaju bakterije u urinu, tako da te pacijente moramo da pokrijemo antibiotikom"

Koja količina bakterija u urinu je za brigu?

Pitanje za doktora bilo je i da li pacijenti koji standardno daju urin na kontrolu, nemaju nikakve tegobe, zateknu npr. u opisu "masa bakterija", "mnogo bakterija" ili "ima malo bakterija" - treba da brinu? Je l' to nešto opasno?

„Ne treba da brinu ako nemaju izražene simptome. Znači ako nemaju nikakve nelagodnosti pri mokrenju, ako nemaju temperaturu, ako nemaju apsolutno nikakve simptome, ne treba uopšte da brinu, tako da je to potpuno u redu da imaju takav nalaz", razjasnio je gost Ordinacije.

Ako imaju tegobe i simptome i pojavi se "mnogo bakterija" u ovog analizi, tada je već
bitno da se to vidi u odnosnu na sediment urina:„Ja lično ako bih imao pacijenta koji ima samo bakterije, nema nikakve tegobe, nije ni neophodno da radimo urinokulturu, ali ako su pritom i leukociti povišeni, znači da ima piuriju, nalaz leukocita u urinu, onda bih takvom pacijentu uradio urinokulturu, ali ako on već ima simptome onda mi moramo krenuti sa empirijskom terapijom, znači trebalo bi da krene sa terapijom antibiotskom pre nego što dobijemo taj nalaz", odnosno dok se čeka urinokultura, kako je rečeno u emisiji. „To je ta empirijska terapija. Onda kad dobijemo nalaz urinokulture onda možemo dati ciljano terapiju za određeni patogen ukoliko je možda on rezistentan na ovaj lek koji smo već dali", rekao je urolog, pa objasnio da se u tom slučaju promeni terapija.

Na šta sve može da ukazuje krv u urinu?

Kada su povećani eritrociti i leukociti u urinu, to može da ukazuje na urinarnu ifnfekciju: „Mogu da budu i eritrociti povišeni pri urinarnoj infekciji, ali nalaz eritrocita u urinu, odnosno nalaz krvi u urinu se dešava čak i ako se ne vidi (krv), a to je zbog toga što je u pitanju mikroskopska hematurija, da kažemo, odnosno nalaz eritrocita u urinu. Ne može pacijent da vidi i to je nešto što zahteva detaljno urološko ispitivanje, naročito ukoliko to perzistira, traje. Znači, ukoliko pacijent ima urinarnu infekciju vama je to jasno po nalazu urina, u smislu da ima povišene leukocite i da ima pritom povišene eritrocite - vi ćete smatrati da je to u sklopu te urinarne infekcije, ali ako on konstantno ima povišene vrednosti eritrocita, onda ste vi tu da sprovedete dijagnostiku dalje i da ispitate zbog čega ima povišene eritrocite, zašto pacijent ima krvi u urinu. Može da ima krv u urinu zato što može da ima negde neki kamen, neki pesak koji može... to su ti kristali koji oštećuju urotel, odnosno sluzokožu urinarnog trakta i onda možete imati nalaz u urinu, zatim može tumor da bude i u suštini tumori mokraćne bešike daju taj simptom - bezbolnu hematuriju, ali to je obično ova makroskopska koja se vidi. Ti pacijenti ne moraju imati nikakve tegobe", naglasio je dr Milojević.

Eritrociti i leukociti su često povišeni kod urinarnih infekcija, ali se pažnja na eritrocite obraća ukoliko su oni duže povišeni, i tada to treba ispitivati dalje: „Moramo isključiti ta druga oboljenja, jer pacijent može imati i urinarnu infekciju i imati tumor mokraćne bešike udruženo", podsetio je gost Ordinacije.

Koliko su kristali i sluz u urinu zaista važni?

„Proces kristalizacije se dešava - nalaz kristala može da bude prisutan u urinu u većem ili manjem broju, ali to ipak ukazuje na kalkulozu, odnosno na stvaranje kamena, što nema veze sa urinarnom infekcijom". Sluz nije tako značajna u nalazu sedimenta urina, kaže dr Milojević, jer može da bude potpuno nespecifičan nalaz, i zbog toga se ne obraća mnogo pažnje na stavku sluz.

Pored analize urina, vadi se i krv, pa je pitanje za lekara kako se ponaša krvna slika kada neko ima urinarnu infekciju? Šta raste, šta pada i na šta bi trebalo obratiti pažnju?

„Definitivno leukociti u krvi, odnosno bela krvna zrnca i u krvi rastu i mogu da odgovaraju kliničkoj slici, težini kliničke slike i ti drugi parametri zapaljenja, odnosno inflamacije, kao što je Ce reaktivni protein (CRP) takođe će rasti, ali obično kod nas kada su u pitanju čak i pijelonefritisi, što je ustvari upala bubrega, upala karlice bubrega, onda u tom slučaju možemo da imamo jako visoke vrednosti CRP-a i 100 - 150 -200 čak, tako da možda i to pacijente uplaši. Nemaju neku izraženu simptomatologiju, imaju neko blago probadanje u lumbalnom predelu, neku temperaturu blažu i onda urade CRP, on je 200 i onda brzo dolaze kod nas", rekao je dr Milojević. On je objasnio da kada je CRP tako visok to može da bude opasno, ali da ako se sa antibiotikom krene na vreme nakon 7 dana antibiotske terapije ta upala bubrega može potpuno da se smiri i da prođe bez nekih daljih komplikacija.

Ako neko dugo pokušava da reši problem urinarne infekcije i ne uspeva da ga reši ili da je prosto zapusti, pitanje je bilo šta bi moglo da se zakomplikuje? Koliko je ustvari opasno da vi ne izlečite urinarnu infekciju koja postoji, od bilo koje bakterije?

Blagovremeno lečenje urinarne infekcije može sprečiti vrlo ozbiljne komplikacije

„Ako je to konstantno, to zahteva detaljno ispitivanje. Ukoliko postoji bilo koja prepreka, odnosno opstrukcija ili zadržavanje urina iz bilo kog razloga, ti pacijenti mogu da imaju stalno urinarne infekcije i da se navraćaju, i da se one komplikuju u smislu da od upale bubrega nastane apces bubrega, da bakterija ode u krvni sistem pa da se proširi dalje i da dođe do stanja sepse, tako da i te kako može da se komplikuje, ali ti pacijenti sa tim infekcijama koje se stalno ponavljaju upravo njih treba detaljno ispitati i videti koji je razlog zbog čega se kod njih stalno ponavljaju urinarne infekcije", objasnio je gost Ordinacije.

Logično pitanje za urologa bilo je šta je najčešći razlog koji dovodi do vraćanja urinarne infekcije? „Pre svega neadekvatno oticanje urina, u smislu zadržavanja urina. To mogu da budu muškarci sa uvećanom prostatom i onda oni imaju utisak da odlično mokre, i oni se izmokre ali njima uvek zaostaje određeni deo urina u mokraćnoj bešici, a samo zadržavanje urina pogoduje razmnožavanju bakterija, tako da to je slučaj u kome se infekcija vraća", objasnio je lekar.

„Ukoliko postoje strana tela, bilo da je to kateter ili nešto slično, isto je veliki faktor rizika da se kod tih pacijenata stalno vraća urinarna infekcija, a i pacijenti sa dijabetesom i određenim anomalijama, takođe kalkuloza, odnosno kamen, može da bude da pacijent ima inficirani kamen i da vi lečenjem antibiotskom terapijom jednostavno ne možete da uništite tu bakteriju da se ona u većem ili manjem broju uvek prisutna i može u jednom trenutku da dovede do veće komplikacije"

Kada se u urinokulturi vidi koja je bakterija prisutna, isplanira terapija i prepiše lek, odnosno antibiotik na koji je prisutna bakterija osetljiva, trebalo bi da sve brzo prođe. „Sterilizacija urina se brzo postigne, nakon 48 sati od primene antibiotika i pacijenti se osete bolje. Imaju manje izražene simptome ili možda više i nemaju, ali preporuke su da ta terapija traje od 5 do 7 dana, ali to zavisi od težine kliničke slike. Možda ćete nekom dati 3 dana antibiotik, u zavisnosti od kliničke slike", precizirao je dr Milojević.

Međutim, postoje situacije kada bakterija ne reaguje ni na jedan antibiotik, ali i u tim slučajevima postoji rešenje, o kome je urolog govorio: „Ako je to pacijent npr. sa urinarnim kateterom koji ima multirezistentnu bakteriju ali nema tako izražene simptome, onda ćemo gledati da ne dajemo antibiotik nego da vidimo da hidratacijom, unosom više tečnosti, da jednostavno se ispira taj urinarni trakt i da na taj način upravo ne dozvolimo da ta bakterija dovede do simptoma, jačanjem imuniteta i to je nešto što i te kako može da pomogne".

Šta se preporučuje kod čestih urinarnih infekcija?

Dr Bogomir Milojević razjasnio je preporuku po preporuku za one ljude koji muku muče sa čestim urinarnim infekcijama. Kada se kaže da dnevno treba piti 2 do 3 litra tečnosti, nameće se logično pitanje na koju se tečnost konkretno misli, pa je urolog objasnio: „ Cilj je da se stalno unosi tečnost, 2 do 3 litra, a ako neko može i više - može, kako bi se praktično isprao urinarni trakt, i savetuje se češće izmokravanje. To može da bude najrazličitija tečnost i trebalo bi da bude najrazličitija tečnost. Ne bi trebalo pacijenti da se opredele samo za jedan tip tečnosti, jednu vodu ili jedan čaj, jer na taj način možemo malo da promenimo kiselost, odnosno Pe-Ha sredinu urina, što bi možda pogodovalo daljem razmnožavanju bakterija".

Urolog je posavetovao da i inače treba da menjamo vodu koju pijemo, a ne samo kada je reč o urinarnim infekcijama: „Što raznovrsniju tečnost da unosimo. To mogu da budu i čajevi i sokovi, ne moramo samo da se vežemo za jednu vodu i samo pijemo tu vodu", pa je ispričao da se pacijenti najčešće vežu za jednu vodu i očekuju da će im ona rešiti problem, a njegova preporuka je da se pije što više različitih tečnosti.

Kada se kaže da treba koristiti čajeve, pitanje je koja je prava mera, pa je lekar i ovo razjasnio: „Maksimalno 2 do 3 šolje čaja mislim da bi bilo sasvim dovoljno i tu se isto baca akcenat na tečnost, čajem će uneti tečnost koju treba i oni su jako pogodni". Doktor je objasnio kako na urinarnu infekciju mogu da utiču suplementi: „Suplementi nisu ništa drugo nego ekstrakti iz peršuna, brusnice, uve i oni imaju taj antizapaljenski, antiinflamatorni efekat i imaju malo taj diuretski efekat - da pospešuju izmokravanje, tako a je u osnovi cilj i čajeva i tih suplemenata što veći unos tečnosti, da se ostvari to dejstvo", pojasnio je urolog.

Dr Milojević je izjavio da upotreba čajeva i suplemenata zaista može da olakša lečenje: „Apsolutno vi možete suplemente dati i tokom aktivne terapije uz antibiotik, kao pomoć, a možete ih dati i potpuno u preventivne svrhe osobama koje imaju česte urinarne infekcije. Osobama koje imaju česte urinarne infekcije dajete suplemente da piju određeno vreme da bi sprečili da te infekcije ponovno dođu".

Podsetili smo se da i suplementi i čajevi mogu da imaju negativne efekte na primarnu terapiju ili organizam, tako da je savet da se konsultuje lekar, pa čak i kada su u pitanju čajevi i suplementi.

Antibiotik kao prevencija samo u izuzetnim slučajevima i to samo uz konsultaciju sa stručnjakom

Do sada smo mnogo puta čuli da antibiotike preventivno ne bi trebalo koristiti, već ih koristiti vrlo umereno i to baš kad mora. Međutim, ovog puta od dr Milojevića smo čuli da antibiotsku terapiju treba koristiti preventivno (po savetu lekara), pa je zato detaljno govorio o takvim situacijama: „Trebalo bi baš kad mora, ali mora ako imate bebu, ako imate malo dete koje ima česte urinarne infekcije, upravo zbog toga što ima neku urođenu anomaliju. Česte urinarne infekcije upravo u tom najranijem dobu ostavljaju ožiljne promene na bubregu i ukoliko vi ne lečite, odnosno ne dajete prevenciju tom detetu, ono će izgubiti to zdravo tkivo bubrega i u jednom trenutku u svom životu možda će biti i zavisno od dijalize npr. Drugi slučaj je da imate mlade žene, ili žene u reproduktivnom periodu, koje imaju česte urinarne infekcije, i upravo ukoliko mlada žena ima više od 4 urinarne infekcije na godišnjem nivou, onda se to definiše kao postkoitalna urinarna infekcija, odnosno u vezi je sa seksualnim odnosom. Sada je tu odmah pitanje naših pacijentkinja - kako? Znači, to apsolutno nema veze sa održavanjem higijene, nema veze sa upotrebom kontraceptivnih sredstava", pa tako znači da čak i ako neko koristi prezervativ tokom seksualnog odnosa ipak može da dobije urinarnu infekciju, pojašnjeno je u RTS Ordinaciji.

„Ta dinamika seksualnog odnosa dovodi do te bakterije koja se tu, u tom predelu perineuma inače nalazi, više migriraju u mokraćnu bešiku i to je razlog zbog čega one češće imaju urinarne infekcije. Njima preporučimo profilaksu, odnosno neku od vidova prevencija - može da uzima antibiotik nakon seksualnog odnosa, i to se popije jedna doza i to je to, ili možete da imate u određenim vremenskim periodima da uzima određen preparat isto kao antibiotik, ili možete da date savete kao što je izmokravanje nakon seksualnog odnosa. To posavetujete pacijentkinju da sprečite da ona ponovo dobije tu urinarnu infekciju", detaljno je objasnio urolog Milojević.

Savet - „Mokriti posle seksualnog odnosa više se odnosi na žene jer smo rekli da će muškarci teže da obole, upravo zbog dužine njihove uretre, a bitno je i kada bilo koja osoba ima urinarnu infekciju i kada date antibiotik i kada savetujete da uzimaju što više tečnosti, vi ih isto savetujete da što više prazne mokraćnu bešiku, da prazne bešiku na najmanji nagon na mokrenje upravo da ne biste dozvolili da dužim zadržavanjem urina se bakterije razvijaju".

Urolog je zaključio gostovanje objašnjenjem zašto se savetuje da se mokraća ne zadržava namerno: „Vi ako je zadržavate, još naročito ako ste skloni urinarnim infekcijama, samo potpomažete tim bakterijama da se što više razmnože i zato je ovo bitno." Podsetimo, sve navedene savete, dr Milojević detaljno je pojasnio gostujući u emisiji RTS Ordinacija.