Postkovid sindrom - kod koga i kada se očekuju problemi sa srcem, plućima i nervnim sistemom

„Ako niste imali upalu pluća a imate neke pridružene komorbiditete kao što su hipertenzija, šećerna bolest, neka druga kardiovaskularna bolest, naravno posetićete kardiologa koji se time bavi, a ima nas koji se bavimo postkovid sindromom. Naravno, neizbežno je tu i neurolog, zato što su tu brojni simptomi i neurološki, i psihološki i psihijatrijski i mnogobrojni drugi koji svi zajedno ukazuju na jedno zaista dugotrajno stanje koje zahteva nadzor, praćenje i kontrolu svog lekara", rekao je dr Tasić.

Stručnjaci su ustanovili da se postkovid simptom može javiti i kod mladih i starih, ali i kod onih koji su imali blage simptome kovid infekcije. Ipak, teže komplikacije očekivane su kod onih koji su imali teže kliničke slike. Pravila o tome kada će se pojaviti prvi znaci postkovid sindroma nema.

Postkovid može da traje i godinu dana

Prvi simptomi postkovid sindroma uopšte ne moraju da budu novi u odnosu na kovid infekciju: „Oni mogu samo da se nastave i oni traju. Neki simptomi mogu da budu novi, da je recimo pacijent imao neku lakšu formu ali da nakon recimo tri, četiri nedelje, ili pet nedelja, dobije nešto od već pomenutih simptoma. Svakako se smatra da akutna faza traje oko četiri nedelje", rekla je dr Omčikus uz sugestiju da, kada simptomi traju nakon tog perioda, oni već mogu da se posmatraju kao postkovid sindrom.

Neurolog doc. dr Smiljana Kostić, objasnila je da nije neobično da se nekome i mesecima nakon preležane infekcije prvi put pojave senzacije poput vrtoglavice ili zamora: „Može da bude od kovida, može da bude i tako kasno. Pacijenti navode simptome koji često traju i više od šest meseci i godinu dana i mogu da se jave sa jednom distancom koja može da bude dugačka i tri, četiri meseca od preležane infekcije, ali je činjenica da mi imamo sve više bolesnika sa tim dugotrajnim simptomima koji su imali blagu, čak i asimptomatsku sliku, a koji imaju vrlo jasne neurološke manifestacije".

Preporuka je da se samostalno ne tumače de-dimer rezultati, i da se lekovi za razređivanje krvi ne uzimaju na svoju ruku.

Iako smo o de-dimeru naučili mnogo za ove dve godine, i dalje se mnogi plaše kada vide njegove povišene vrednosti.

Kardiolog prof. dr Nebojša Tasić je razjasnio šta zapravo znači kada je povišen taj parametar krvi: „Da budem vrlo precizan - de-dimer može ukazivati na nešto važno i opasno, a može značiti ne nešto specifično. De-dimer nama, kardiolozima, kardiovaskularnim lekarima ukazuje da postoji vaskularni problem u smislu potencijalne povećane sposobnosti tela da zgrušava krv, što automatski ne znači da će telo napraviti tromb".

Objasnio je i da se kod ljudi sa veoma visokim vrednostima de-dimera u kovidu često ne dešava ništa i da nemaju tromb, ali i da se dešava da ljudi sa malo povišenim vrednostima, dobijaju ozbiljne tromboze sa posledicama.

Inače, povišen de-dimer može da potraje mesecima nakon preležanog kovida 19, ukazao je gost Ordinacije: „Imam ja pacijenta kome je de-dimer šest meseci posle bio povišen i strašno je bio uplašen. To su stanja u kojima vi proverite i neke druge stvari, jer dimer nije jedini pokazatelj stepena razređenosti krvi, odnosno mogućnosti zgrušavanja krvi".

Najmanje tri meseca mirovanja nakon težeg oblika kovida

Dr Tasić je prokomentarisao stavku po stavku najčešćih simptoma koji ukazuju na mogućnost da postoji kardiovaskularni postkovid problem.

„Verovatno jedna od najčešćih komplikacija jeste upala srčane maramice popularno zvano u narodu perikarditis. Vrlo često se bolesnici žale na probode u grudima i oni su vrlo često praćeni nedostatkom daha. Naravno, umaranje je jedan generalni simptom koji ovde povezuje nas troje", ukazao je dr Tasić, misleći na sve goste, lekare u RTS Ordinaciji - neurologa, kardiologa i pulmologa.

„Sledeća stepenica je da je virus preskočio zaštitni omotač srca, srčanu maramicu, došao do srčanog mišića, izazvao nešto zaista opasno, a to je miokarditis ili upala srčanog mišića", dodao je.

Dr Tasić je objasnio da treba imati u vidu da se zbog kovida 19 može dogoditi infarkt i šlog, pa zato kardiolozi insistiraju na mirovanju posle infkcije: „Mi, kardiolozi želimo da najmanje tri meseca svi koji su imali teži oblik bolesti miruju. Ovaj virus je pametan, oštećuje ceo organizam, nezgodan i zahteva dve stvari u postkovid periodu - to su odmor, kao borba protiv svakog virusa i adekvatna hidracija, odnosno količina tečnosti. Onda na to nadograđujemo suplemente, minerale, lekove, sve prema onom što nam je bitno".

Kada je postkovid glavobolja kardiovaskularni problem, a kada neurološki

Poznato je da su glavobolje jedan od nespecifičnih simptoma bolesti, pa je zato pitanje za neurologa dr Smiljanu Kostić, bilo - kako se pravi razlika između glavobolje zbog povišenog krvnog pritiska, i one koja dolazi od neurološke problematike ili npr. moždanog udara.

„Pacijenti koji su imali iskustvo npr. migrenske glavobolje ili tzv. tenzione glavobolje znaju da prepoznaju da je to slična glavobolja. Međutim, ako se javi glavobolja koja je drugačijih karakteristika, iznenadna, jaka, neke drugačije lokalizacije, praćena još nekim propratnim simptomima trnjenja, slabosti, nemogućnosti hoda, vrtoglavicom, gubitkom svesti, onda to svakako treba da nekako upali aparm i da čoveka odvede lekaru da se vidi šta je u pozadini nove glavobolje", rekla je dr Kostić sa VMA.

Prof. Tasić je podsetio da je pre utvrđivanja uzroka nove glavobolje važno izmeriti krvni pritisak. „Postoje ljudi koji su svesni da imaju povišen krvni pritisak i da kad im pritisak skoči imaju glavobolju, ali mi imamo sve više ljudi, i starijih i mlađih, bez obzira na godine, koji se pojavljuju sa glavoboljom koja je jedan sasvim novi simptom koji oni ranije nisu imali", dodala je dr Kostić.

Moždani udar kao posledica kovida javlja se između prve i treće. nedelje bolesti a rizik od nastanka tromba u plućima postoji do tri meseca nakon infekcije

Doktorka Kostić rekla je da se u postkovidu neretko dešavalo da se nekome kod koga se uopšte ne očekuje moždani udar upravo to desi: „Moždani udar se javljao i kod mladih osoba koje nemaju ove tradicionalne faktore rizika, kod kojih se ne bi očekivao, ali ukoliko je bila teža kovid infekcija, onda je nekako i veći rizik da se moždani udar dogodi, i obično se moždani udar, kada govorimo o povezanosti sa kovidom, desi negde između prve i treće nedelje bolesti, tu se očekuje".

Dr Tasić je dodao da se simptomi očekuju umesec - dva nakon kovida i da je, potrebno ako se prepoznaju dodatni simptomi kao što su poremećaj ritma, probodi, poremećaj de-dimera, zapaljenje pluća, anksioznost, nesanica - obratiti se lekaru na vreme.

Pulmolog dr Maja Omčikus je upozorila da se čak i nekom ko je imao upalu pluća pa se oporavio, posle tri do četiri nedelje može pojaviti tromb kao posledica korone: „Apsolutno može da se javi krvni ugrušak u plućima čak i tokom same pneumonije, nevezano samo za kovid 19, ali istovremeno i dok traje sama akutna infekcija, ali postoji rizik i nakon te akutne faze, kada se relativno oporavio pacijent, i da dođe do pojave krvnog ugruška".

„Kod pacijenata koji su lečeni bolnički, i pacijenata koji su lečeni u jedinicama intenzivnih nega, oni su pod većim rizikom. Naravno, pod većim rizikom su i pacijenti koji su stariji i oni koji imaju neke od pridruženih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, hronična opstruktivna bolest pluća. To su sve pridružene bolesti koje pre svega mogu da utiču. Takođe uz pridružene bolesti i virusnu infekciju pacijent će biti i duže vezan za postenju, što je takođe faktor rizika za nastanak krvnog ugruška", objasnila je.

Što se tiče simtoma, svakako treba obratiti pažnju na otežano disanje, koje se pogoršava nakon kovida ili postaje izraženije, uz pojavu bolova u grudima: „Ti bolovi mogu da budu različiti, ali uglavnom se javljaju kada pacijent diše i taj bol se pojačava, i deluje kao probadanje. Zatim mogu da se jave iskašljavanja krvi - to uglavnom nije velika količina kada govorimo o plućnoj emboliji, to su manje sukrvice, ali svakako je to nešto što zahteva da se obrate lekaru i eventualno povišena telesna temperatura", istakla je pulmolog Omčikus.

Dr Tasić je podsetio da bi i na uporne otoke koji ne prolaze trebalo obratiti pažnju, kako bi se moguća pojava tromba ispitala na vreme.

Neurolog, doc. dr Smiljana Kostić objasnila je simptom po simptom koji ukazuje na neurološke probleme koji se javljaju u postkovid sindromu. Govoreći o tzv. moždanoj magli objasnila je da je u pitanju kognitivni poremećaj koji može da se javi na samom početku kovida i da traje neko kraće vreme, ali i da je kod 50 odsto pacijenata pokazano da ovaj simptom može da traje i duže od šest meseci.

Objasnila je da li taj simptom prolazi sam od sebe: „Kod pacijenata koji nikada ranije nisu imali takve simptome, obično prođe spontano. Znači pacijenti koji su do tada bili zdravi, bez ikakvih subjektivnih i objektivnih kognitivnih problema, dožive zapravo ovaj poremećaj koji opisuju tako što kažu da ne mogu da funkcionišu kao ranije, da teže pamte, imaju poteškoće s pamćenjem, da nisu sposobni da brzo misle, da prate više stvari u isto vreme. Nekad imaju poteškoće da nađu reč, da donose odluke. Zapravo svi oni prijavljuju da su manje efikasni, pogotovo na poslu, a i u svakodnevnom životu, čak više od 80% njih".

Dr Kostić je ukazala na to da pacijenti treba da osluškuju ono što im govori organizam: „Znači oni treba da rade onoliko koliko osećaju da mogu. Ukoliko se preforsiraju, bilo mentalno ili fizički i osete pogrošanje, treba da se odmaraju. Ne treba potpuno sada se skloniti od obaveza i ulenjiti, nego prosto - umereno. Kao što se savetuje umerena fizička aktivnost, savetuje se i mentalna aktivnost do one mere do koje to pacijent može, oseća da može".

Kovidsomnija može uticati na kvalitet života

Neurolog dr Kostić dotakla se i nesanica koje su karakteristične za postkovid sindrom. Savetuje se promena loših navika, a nekada se preporučuju i lekovi.

Govorila je i o tome kako je moguće rešiti problem gubitka mirisa i ukusa: „Obično nakon tri do četiri nedelje se ovi simptomi oporave, znači nije to samo gubitak mirisa, može da bude i izmenjen miris, ali oni mogu da imaju i te bukvalno vizuelne halucinacije, kako mi zovemo fantosmije, znači da osećaju mirise koji ne postoje. Kad pitate pacijente da vam opišu koji su to mirisi, oni kažu: osećam miris cigarete, gorenja, mesa, dima, a to sve ne postoji. To zapravo upućuje da postoji oštećenje, od mirisnog epitela preko mirisnog živca i do tih centara za miris. Dakle, ceo taj mirisni sistem je direktno ugrožen virusom".

Mogu li se čulo ukusa i mirisa povratiti uz pomoć neke terapije?

Za prevazilaženje problema sa ukusom i mirisom nekada se preporučuje polivitaminska terapija.

Doktorka Kostić je ukazala na to da gubitak čula mirisa i ukusa najčešće prođe sam od sebe, ali i da simptom može da traje, kako je prenela da većina pacijenata navodi da to traje čak više od šest meseci, pa je se u tom slučaju preporučuju dodatni suplementi.

Neruloški problemi koji se javljaju kod izvesnog broja pacijenata su i trnjenje, peckanje, mravinjanje. Dr Kostić je upozorila je da su oštećenja nerava i mišića u kovidu moguća, i da mogu dovesti do ozbiljnih posledica poput oduzetosti ili slabosti: „Što se tiče blažih simptoma, ako je neko ranije imao problem sa bolom u kičmi, išijasom, to može da mu se potencira. Mogu da se jave ti simptomi trnjenja, mišićni bol bez neke slabosti, atrofije mišića. To sve ukazuje na te upalne procese koji mogu da prate kovid infekciju i da se jave nakon nje".

Epileptični napadi, dijabetes i problem sa štitnom žlezdom - dodatna pojava u postkovidu

Gošća Ordinacije, dr Omčikus pojasnila je da se epileptični napadi posle kovida ne pojavljuju kao čest simptom u postkovidu ako je neko imao blaži oblik kovida: „Ako se kod nekog prvi put ovi napadi javljaju, onda naravno uvek treba kad je epileptični napad u pitanju nikako se ne možemo opustiti i reći - okej, bio je kovid, pa je to poskovid. To zahteva uvek malo temeljniju, dublju, detaljniju neurološku dijagnostiku". Dr Kostić je ispričala da se tokom kovida dešavalo da ljudi na VMA dođu neurologu sa epileptičnim napadima i moždanim udarima, a da zapravo i nisu znali da imaju koronavirus, već su ga tek tada ustanovili.

Neki od problema o kojima se sve češće govori u postkovidu jesu dijabetes i problemi sa štitastom žlezdom. To je potvrdio endokrinolog, prof. dr Srđan Popović iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. On je naveo zanimljivo zapažanje iz svoje prakse da su pacijenti koji su preležali kovid u blagoj formi, u istom riziku za nastanak endokrinoloških postkovid manifestacija, kao i oni koji su preležali u težem obliku.

Dr Omčikus: Nije bitno koliko kašalj traje, bitno je da se svakog dana osećaju bar malo bolje

Pulmolog, dr Maja Omčikus rekla je da, iako je zamaranje jedan opšti simptom, on zapravo jeste registrovan kao najčešći, i čak kao simptom koji najduže traje: „On može nekad da traje čak od osam do 12 meseci nakon preležane infekcije. Što se tiče respiratornih simptoma tu je otežano disanje ili kratak dah pri manjem ili većem fizičkom naporu, zatim bolovi i probadanje u grudima, a da često nije jasan ni uzrok tog bola. Ti bolovi su nespecifični, odnosno mogu da se jave malo s leve strane grudnog koša, malo s desne, javljaju se nevezano za fizički napor, tako da nekad nemamo jasan patološki supstrat, odnosno jasno stanje koje je dovelo do tih bolova u grudima".

Doktorka je objasnila da pluća, čak i kad postoje ožiljci na njima, uglavnom ne bole: „Kad vidimo bolove i probadanje u grudima tada naravno uputimo uvek pacijenta i kod kardiologa upravo zbog mogućeg perikarditisa koji je čest kao kardiovaskularna komplikacija". 

Pošto se pacijenti u postkovidu žale često i na kašalj, doktorka je objasnila da taj simptom ne traje dugo, već da obično prestane nekoliko meseci nakon preležane infekcije, dok ostali simptomi mogu da traju dosta duže. „Nekad povlačenje svih promena na plućima može da traje i do 12 nedelja i to ne treba da ih zabrinjava. Ono na šta oni treba da obraćaju pažnju jeste da li se osećaju bolje svakim danom. Nije bitno koliko, ali da postoji neki napredak", posavetovala je doktorka Omčikus. 

Dr Omčikus je rekla i da pacijente često brine to što se osećaju dobro nakon kovida, a imaju promene na plućima, pa je rekla da je jako bitno da se zbog toga ne brinu: „Te promene mogu dugo da traju, šest, osam pa i do 12 nedelja, pa nekad i duže".

Pojasnila je na kakve se promene misli: „Svaka upala pluća, pa i virusna, prolazi kroz određene faze koje viđamo na rendgenskom snimku ili na skeneru grudnog koša i kod većine pacijenata se te promene u potpunosti oporave. To su oštećenja koja su nastala virusom. Dolazi do obnavljanja pućnog tkiva i pluća se oporave. Čak i kod nekih pacijenata koji su ležali u jedinicama intenzivne nege smo viđali da postoji potpuni oporavak. On traje jako dugo, čak nekad šest do osam meseci, a takve slučajeve viđamo u svakodnevnoj praksi. Međutim postoji određeni broj bolesnika kod kojih se to ne događa. Upravo tu nastaje fibroza pluća, odnosno ožiljci jer su pluća oštećena virusom i to normalno tkivo se ne obnovi onako kako bi trebalo već na tom mestu nastane ožiljak, kao kada se recimo negde posečete, imate neku ranu, slično je i u plućima, a to je problem jer remeti normalnu funkciju pluća, odnosno prenos kiseonika u krvotok", objasnila je pulmolog.

Kada je vreme za rendgen, a kada za skener pluća?

Dr Maja Omčikus je naglasila kako je pulmolozima nakon preležanog kovida dovoljno da pacijenti urade kontrolni rendgen snimak pluća dve nedelje nakon oporavka, i da je tada dovoljno da snimak bude nešto bolji od onog prvog.

„Skener grudnog koša bi imalo smisla uraditi najranije 12 nedelja otprilike nakon preležanog kovida 19. To je sve okvirno, svaki pacijent je za sebe i naravno svakog pacijenta pojedinačno procenjujemo kada je pravi trenutak za rendgen, odnosno skener", rekla je dr Omčikus.

Osim toga, nakon infekcije koronavirusom, posebno kod teških formi, proverava se i kapacitet pluća, kao i mogućnost pluća da prenesu kiseonik u krvotok. Inače, u postkovidu izdvojila su se tri problema sa plućima koji se mogu javiti: plućna embolija, fibroza pluća i gljivične infekcije.

Dr Omčikus je detaljnije govorila o gljivičnoj infekciji pluća: „To je nešto što je nama relativno novo, odnosno dosta se češće sada srećemo sa gljivičnim infekcijama pluća u odnosu na ranije. Gljivične infekcije pluća su postojale i pre, međutim to je uglavnom bilo kod pacijenata koji su imali oštećen imunski sistem, uglavnom hematološki pacijenti, pacijenti na hemioterapijama ili drugi. E sad, kako je krenuo kovid, mi možemo da vidimo da su one dosta češće i viđamo ih kao komplikacije, nekada u toku same kovid infekcije, ali često i nakon te akutne faze".

Objasnila je da su gljivične infekcije pluća česte, ali da se ne javljaju kod svakoga i da se ne očekuju kod osoba koje su imale blagu formu kovida 19. Dodala je da se kod pacijenata koji su imali tešku formu kao komplikacija može očekivati upravo gljivična infekcija.

Simptomi gljivične infekcije pluća prepoznaju se po tome što pacijent koji ih ima ne može da diše, može da se javi kratak dah, eventualno kašalj sa iskašljavanjem sukrvičavog sadržaja, povišena telesna temperatura...

„To liči na upalu pluća, vi nekada i ne možete da budete sigurni da li je nešto gljivična infekcija ili ne, naravno postoje određene dijagnostičke procedure koje mi radimo i na osnovu kojih postavljamo sumnju ili dokazujemo da se radi o gljivičnoj infekciji", precizno je objasnila specijalistkinja za pluća dr Maja Omčikus.