Za „munjebrzni“ rastanak sa mamurlukom – vodnjika

Nakon dočeka Nove godine, ali i reprize tog dana, mnogima je potreban višednevni oporavak zbog prekomernosti u piću ili hrani. Zlatibor su i ove godine preplavili turisti, a mnogi ne znaju da se u selima tog kraja od davnina koriste darovi prirode – i protiv teškog mamurluka.

Uz vatromet mnogi spektakularno isprate staru i dočekaju Novu godinu. Nakon najluđe noći i reprize dočeka rado bi raširili krila, ali u tome ih sprečava mamurluk, za koji svako ima drugačije rešenje.

Zlatiborski kraj, pored gastronomskog bogatstva, ima i trpezu trava, cveća, voća, koje su preci kod Era koristili od davnina kao spas u takvim situacijma.

„Kad dođe kosa do kamena, kad nije vajde izbijati klin klinom, kad hoćeš Bogu dušu, a on je neće, onda vodnjiku zaslađenu medom i imaćeš munjebrzni rastanak s mamurlukom", savetuje Borivoje Šišović, „čovek pokretni žbun“.

O lekovitosti vodnjike pisao je i Pelagić, kaže Borivoje Šišović, koji decenijama ubira prirodne plodove Zlatibora. Kleka je najvažniji sastojak tog voćnog napitka.

„Znači kruška takiša ili gnjila divlja kruška, zukva i kleka. Naliveno izvorskom vodom, previranjem koje iritira i podstiče šećer u voću, jer kleka ima trećinu voćnog šećera u sebi, dobijamo napitak čudesne snage, koji smo već delom rekli za šta se koristi“, dodao je Šišović.

Pored lečenja mamurluka, preci su vodnjiku i u drugim krajevima koristili kao prirodan lek protiv povišene temperature, jakih prehlada, gripa.

Dok se zimska pravi od raznog voća, za letnju se koristi samo kleka, odnosno venja, kako je čuveni Pelagić nekada zvao taj dar prirode.