Mozak u menopauzi: Zaboravnost ne mora biti simptom demencije

Ako ste žena u četrdesetim ili pedesetim godinama, verovatno vam se desilo da stanete na sred sobe i pitate se kuda ste krenuli, ili ste zaboravili ime osobe koju dobro poznajete, ili započeli rečenicu i zaboravili šta ste želeli da kažete.

Mnoge žene brinu da su to rani znaci demencije. Ali ako se ova iskustva poklapaju sa promenama nivoa hormona i možda sa nekoliko (ili mnogo) naleta vrućine, veća je verovatnoća da su u pitanju znaci menopauze nego početak demencije.

Fizički i emocionalni simptomi povezani sa promenama nivoa hormona mogu biti iscrpljujući.

„Menopauza se često poklapa sa drugim značajnim životnim događajima, poput napuštanja odrasle dece od kuće, dolaska unuka, razvoja hroničnih bolesti poput dijabetesa ili srčanih oboljenja, starenja roditelja kojima je potrebna nega, planiranja prelaska u penziju ili, obrnuto, više sopstvenog vremena koje planirate za unapređenje karijere.

Zbog toga se svi simptomi povezani sa menopauzom, uključujući efekte na funkciju mozga, moraju posmatrati u kontekstu svega ostalog što se dešava u životu pojedinca.

Mnogo se spekuliše o tome zašto neke žene imaju problema sa pamćenjem i koncentracijom u menopauzi više od drugih. To može biti povezano sa nivoima estrogena ili sa interakcijom između nivoa hormona i neurotransmitera u mozgu. Takođe se ukazuje na to da životne navike koje utiču na zdravlje mozga (intelektualna aktivnost ili fizičke vežbe) pružaju određenu zaštitu moždanih funkcija.

U perimenopauzi i ranim fazama menopauze, neke žene opisuju promene u procesu razmišljanja i donošenja odluka, a mogu imati i poteškoća u usvajanju i korišćenju novih informacija.

Sada je poznato da navedne tegobe pogađaju oko dve trećine žena u menopauzi i perimenopauzi. Uzrok je povezan sa efektima promene nivoa hormona na mozak.

Poremećeni nivoi hormona kao okidači 

Prvi nivo hormona koji opada je obično progesteron, a to može biti povezano sa razdražljivošću, promenama raspoloženja i dekoncentracijom. Pad progesterona takođe može izazvati poremećaj sna, a poremećaj sna sam po sebi može uticati na sposobnost mozga da funkcioniše optimalno.

Pad nivoa estrogena izaziva dobro poznate simptome menopauze, uključujući navale vrućine, promene raspoloženja, razdražljivost, mentalnu konfuziju i smanjenje energije.

Postoji povezanost između gubitka sposobnosti pamćenja i jačine naleta vrućine. Jedno istraživanje je pokazalo da su žene koje su doživljavale jače nalete vrućine u jednom danu imale i najgore rezultate u pamćenju.

Lekari navode da pacijentkinjama ume da „lakne" kada im se kaže da su njihovi problemi s funkcijom mozga najverovatnije uzrokovani stanjem njihovih hormona, i da je to veerovatno privremeno, i da nije povezano s povećanim rizikom od demencije ili Alchajmerove bolesti.

Jedna studija na Univerzitetu Ročester u Njujorku je posmatrala 117 žena srednjih godina i sprovela niz neuropsiholoških testova pamćenja.

Istraživači su pratili i analizirali njihove simptome menopauze i izmerili nivo hormona, otkrivši da se smanjenje pažnje/radne memorije, učenja, kapaciteta memorije i smanjenje finih motoričkih pokreta uglavnom najčešće javlja u prvoj godini nakon poslednje menstruacije.

Pokazalo se da su žene koje su imale histerektomiju i čiji su jajnici hirurški uklonjeni u mlađem dobu bile sklonije efektima na mozždane aktivnosti.

Žene kojima su odstranjena materica i jajnici, ali koje su zatim uzimale hormonsku terapiju, imale su sporiji kognitivni pad od žena koje nisu uzimale hormone.

Prva godina menopauze će verovatno biti nateža u smislu uticaja na moždanu aktivnost, a pamćenje i sposobnost učenja generalno se vraćaju u normalu nakon završetka procesa menopauze.

Šta može da koristi kao prevencija 

Lekari kažu da postoji dosta toga što žene mogu da urade kako bi olakšale sebi navedene probleme.

Savetuju redovne preglede kod izabranog lekara, i redovne provere krvnog pritiska, koji, kada je povišen, takođe može povećati rizik od kognitivnih oštećenja. Pokazalo se da žene sa veoma visokim krvnim pritiskom imaju 30 odsto veći rizik od razvoja kognitivnih oštećenja. 

Vežbanje je od suštinskog značaja za prevenciju hroničnih bolesti, a takođe je korisno i za suzbijanje razdražljivosti, pomaže vam da zaspite, kao i da se održi zdrava telesna težina, jačina kostiju i mišića. Mozak zahteva dobar protok krvi za održavanje optimalne funkcije, pa su stoga vežbe zaista više nego preporučljive.

Vežbajte um, rešavajte ukrštene rieči, čitajte, učite neki strani jezik ili da svirate. Budite socijalno aktivni, preporuke su lekara.

Doktori takođe ukazuju i na to da poremećen san ili nedostatak kvalitetnog sna narušava normalnu funkciju mozga i doprinosi mentalnoj konfuziji. Dajte sebi vremena da zaspite. Neka vaš krevet i jastuci budu udobni, a spavaća soba tiha i mračna. Ne držite u spavaćoj sobi elektronske uređaje koji emituju svetlost ili stvaraju buku, savetuju zdravstveni radnici.

Dodaju da je važno i paziti na ishranu, jesti puno povrća i voća i druge neprerađene namirnice, uz izbegavanje životinjskih masti i trans masti.

Izbegavajte duvan, veštačke zaslađivače i alkoholna pića i pređite na vodu kao osnovno piće, meditaciju, opuštajuće aktivnosti i tehnike disanja, savetuju doktori.

Važno je znati i da neki od lekova mogu da utiču na pamćenje i funkciju mozga. Ako primetite da vam se funkcija mozga pogoršala nakon početka uzimanja ovih lekova, zamolite svog lekara ili farmaceuta da pregleda lekove koje uzimate i da Vam eventualno predloži zamenu.

Kada je reč o suplementima, biljnim i vitaminskim preparatima, kao i hormonskoj terapiji, koja bi mogla biti od pomoći, najvažnije je da se u vezi s tim - obratite lekaru kako bi se utvrdilo tačno šta je i na koji način najbolje koristiti, jer nemaju sve pacijentkinje iste probleme, a ni zahteve.