Prvo neuroistraživanje u Srbiji: Kako društvene mreže utiču na naš mozak

Ispitanici su zamoljeni da se tokom istrazivanja ponašaju kako bi se inače ponašali kada koriste Fejsbuk i Instagram, dok je u isto vreme savremenom neurotehnologijom beležena aktivnost njihovog mozga i emocionalna reakcija.

Nasuprot uverenju da korišćenje društvenih mreža ne izaziva posebnu emociju, rezultati neurostudije su pokazali da iza svakog skrola ili lajka ispitanika stoji ekstremno osećanje sreće – euforija.

U moždanim talasima ispitanika je zabeleženo ushićenje i uzbuđenje, velika posvećenost sadržaju, uz mali zamor mozga – takozvana „savršena oluja“ koje često nismo svesni ili to sebi ne želimo da priznamo.

„Termin 'savršena oluja' se koristi kada opisujemo pojavu u kojoj se više pojedinačnih faktora udruži da bi kreiralo savršen momenat, kao što je, kako se ispostavilo u ovoj studiji, slučaj kod korišćenja društvenih mreža. Zanimljivo, a istovremeno i otrežnjujuće, je to da ispitanici uopšte nisu bili svesni svojih emocionalnih reakcija tokom istraživanja i to što nikada ne bi povezali emociju 'euforije' sa odlaskom na društvene mreže, a što je 'Direct Neuro' studija potvrdila. Zahvaljujući razvoju neuro tehnologije, mi sada možemo da saznamo šta se dešava u onom nesvesnom delu mozga, koji na svakodnevnom nivou procesuira mnogo više informacija“, kaže Ljubica Vukčević, direktorka sektora "Data Analytics & Insights" kompanije "Direct Media United Solutions".

Neurostudija je pokazala i da je mozak ispitanika, za vreme dok su bili na Instagramu i Fejsbuku, negativno reagovao na telefonski poziv ili neadekvatan oglas odnosno spozorisani post, budući da nam ovi sadržaji, ukoliko nisu kreirani u skladu sa našim interesovanjima, prekidaju evidentno zadovoljstvo korišćenja društvenih mreža.

Da bi se održao nivo hormona sreće koji nastaje dok se koriste društvene mreže, mi ćemo želeti da što duže ostanemo tamo gde nam je lepo, a tako se kreira zavisnost.

„Uspeh društvenih mreža je nesumnjiv. To su potvrdile kako brojne akademske studije na ovu temu tako i ovo neuroistraživanje. Ali, ključnu razliku u svemu, pa i kod društvenih mreža, čini kako ih koristimo. Kada smo došli na ideju da sprovedemo ovu inovativnu studiju, naš cilj je bio ne samo da dobijemo dubinski uvid u nesvesne emocije potrošača, što će nam na dalje pomoći da kreiramo bolje komunikacijske strategije, već i da pozovemo na odgovornije korišćenje društvenih mreža“, objašnjava Milica Marković, menadžerka za korporativne komunikacije u "Direct Media United Solutions".

Direct Neuro istraživanja se sprovode uz pomoć do sada najkvalitetnije tehnologije i savremene opreme za Eye-tracking (praćenje usmerenosti pogleda), EEG (Electroencephakography odnosno merenje aktivnosti moždanih talasa), GSR (Galvanic Skin Response ili merenje reakcije putem znoja), Face i Voice analizu (analiza izraza lica i glasa).

Iza imena Direct Neuro, stoji iskusan tim neuronaučnika sa svetskim referencama i brojnim istraživanjima i studijama.

Uz korišćenje najsavremenije neurotehnologije, ispitivaće nesvesne reakcije potrošača na poruke koje im se plasiraju kroz oglase, reklame i sadržaj na društvenim mrežama.

Pored marketinga, velika oblast primene ove tehnologije je i u ljudskim resursima.