Pandemija nam je donela i korona nesanicu

Pojam korona nesanica je skovan u ovom periodu pandemije i predstavlja stres koji je nastao kod svih nas zbog svega što nam se dešava tokom pandemije, navodi dr Aleksandra Dutina, psihijatar sa Klinike „Dr Laza Lazarević“.

„Nesanica se javlja i kod osoba koje nisu zaražene, ali trpe posledice pandemije, ali i kod zaraženih i kod ljudi u postkovid periodu“, dodaje dr Dutina.

Fiziolog dr Dragan Hrnčić, docent Medicinskog fakulteta u Beogradu, naglašava da u slučaju korona nesanice se već govori o javno zdavstvenom problemu. Američka asocijacija za medicinu spavanja je prepoznala problem insomnije tokom pandemije koronavirusa kao značajan, jer se incidenca insomnije prema poslednjim podacima gotovo udvostručila u celom svetu.

„Najčešći uzroci su izmenjen socijalni ritam na koji nas je navela sveukupna pandemija i rad od kuće. Naravno, i povećanje stresa, anksioznost koja je prisutna, depresija koja je nametnuta sveobuhvatnim strahom od posledica koronavirusa, značajno utiču na naše mentalno funkcionisanje i dovode do skraćenja spavanja i narušavaju kvalitet sna“, ističe dr Hrnčić.

Urađeno je više studija u svetu posvećenih ovom problemu koji pokazuju da je populacija mlađa od 35 godina ugroženija. Problem sa nesanicom češće imaju žene i ljudi koji žive u gradovima. Zabeleženo je i da oni koji se ne bave direktno kovidom, a dnevno posvete više od tri sata istražujući informacije o njemu, takođe imaju češće probleme sa spavanjem.
Najugroženiji su zdravstveni radnici, što verovatno ima veze i sa njihovim smenskim radom, pored stresa kome su izloženi.

Problemi spavanja kod obolelih od kovida-19

Kod onih koji su oboleli od kovida takođe je narušen kvalitet sna jer sama infekcija predstavlja značajan stres po organizam sa kojim treba da se izbori.

„Ovde se javlja čak i hipersomnija koji su tokom dana somnolentni i često ćete čuti od pacijenata koji imaju blažu kliničku sliku da su jako umorni i da po ceo dan spavaju što je zapravo jedan od simptoma korona infekcije. Kod pacijenata koji imaju težu kliničku sliku, kod onih koji su u bolnici na kiseoničkoj ili na respiratorima imaju narušen kvalitet spavanja zbog hospitalnih uslova i tu je neophodno obezbediti im da imaju minimum četiri do šest sati kontinuiranog spavanja, kako bi njihov imuni sistem mogao da reaguje", navodi dr Hrnčić.

Pacijenti koji zbog kovida imaju problem sa disanjem, kako napominje dr Dutina, imaju i dodatni psihološki problem jer se kod njih razvija strah da svakog trenutka mogu da se uguše i zato uveče ne mogu da zaspe jer se plaše da će se ugušiti.

„Pacijentima se savetuje da što manje spavaju tokom dana da bi uveče mogli i pored briga s kojima se nose lakše zaspu. Bitni su i uslovi spavanja. U bolnici nismo u mogućnosti da pola sata pre usnivanja napravimo neke rituale – da popijemo topli napitak, tuširanje, čitanje neke lake literature, da se ne opterećujemo vestima, da isključimo mobilne telefone...To je sve ono što možemo da uradimo kod kuće kako bismo lakše zaspali“, preporučuje doktorka Dutina.

Šta prvo strada zbog narušenog sna?

Spavanje nije uniforman proces i ima više faza, a narušavanje i fragmentacija spavanja sa predominacijom plitkih faza sna je veliki faktor rizika za razvoj brojnih oboljenja. Trpi srce i povećana je mogućnost za pojavu infarkta miokarda, kao i za druge koronarne bolesti i hipertenziju.

„Spavanje i kovid imaju bidirekcioni odnos upravo zbog toga što loš kvalitet spavanja smanjuje performanse našeg imunog sistema i upravo je tu ključ tog začaranog kruga. S jedne strane spavanje je potrebno da bi se razvio humoralni imunitet i da bismo imali dobru odbrambenu sposobnost protiv svih infekcija, a loš kvalitet spavanja do koga infekcija dovodi dodatno pogoršava stanje imunog sistema“, napominje gost Ivane Božović.

Istraživanja su čak pokazala da narušen kvalitet sna sedam dana pre zaražavanja određuje i tok bolesti. Pacijenti koji su pre infekcije imali loš kvalitet sna imaju veći rizik da će se kod njih razviti teža klinička slika.

Kako narušen san utiče na naše mentalno zdravlje?

Narušen san u kombinaciji sa drugim stresorima koji su prisutni tokom pandemije može dovesti do razvoja različitih mentalnih bolesti, napominje dr Aleksandra Dutina.

„Pre svega, ono što je u porastu su anksiozni poremećaji, poremećaji povezani sa stresom i depresija. Mnogi ljudi koji pre pandemije nisu imali psihičke smetnje, suočeni sa izazovima, od straha da će se zaraziti ili da će se zaraziti neko od članova porodice i bliskih ljudi, potom egzistencijalni strahovi, strah od nepoznatog i nepoznanica koliko će sve ovo trajati, sve to u kombinaciji sa nesanicom može dovesti da se ispune uslovi za nastanak nekih psihičkih poremećaja“, objašnjava doktorka.

Ukoliko primetimo da takva stanja traju duže od dve nedelje preporuka je da se obavezno obratimo lekaru.

Kako da se što lakše uspavamo

Ono što svakako sami možemo da učinimo je uspostavljanje dobre higijene spavanja vođenjem računa o uspostavljanju dnevnog ritma. I pored toga što više vremena provodimo kod kuće moramo odrediti vreme za spavanje.

Na san utiče i upotreba mobilnih telefona i svih digitalnih uređaja koji emituju veliku količinu takozvane plave svetlosti za koju se zna da smanjuje količinu melatonina, glavnog hormona koji je zadužen za kvalitetno i duboko spavanje. Zato je preporuka da ograničimo upotrebu svih emitera te plave svetlosti nekoliko sati pred spavanje, naglašava dr Hrnčić.

Trebalo bi, takođe, koliko je god moguće, tokom dana da obezbedimo boravak na dnevnoj svetlosti. Prošetati, izložiti se suncu jer naš dnevni ritam zavisi od ritma sunca.

Jako je bitno i da krevet, ukoliko radimo od kuće, rezervišemo samo za spavanje, da ga ne pretvorimo u kancelariju.