Polenske alergije krenule kad im vreme nije

Agencija za zaštitu životne sredine počela je sa merenjem koncentracije polena u vazduhu od februara meseca. Prema trenutnim izveštajima, drveće je počelo da cveta. Najveći alergen je breza koju tek čekamo u punom cvetu, ali tu su još i leska, jova, čempres, brest.

Gost Jutarnjeg programa, doktor Žikica Jovičić, alergolog sa Instituta za alergologiju Kliničkog centra Srbije, navodi da je primećeno, već odavno, da u principu, kada poredimo reakcije pacijenata na polen, sezonu možemo podeliti na dva dela.

„Pvi deo sezone je kada pacijenti imaju jake reakcije na početne zelene vrednosti, odnosno na minimalne koncentracije polena. I to je upravo razlog zbog koga treba odmah da se jave lekaru. Negde do sredine sezone ta osetljivost se smanjuje. S druge strane, takođe je primećeno da aero zagađenje značajno doprinosi povećanju senzibilizacije, tako da bez obzira što zagađenje trenutno nije akutni problem, na duge staze će sigurno izazvati poremećaje“, naglašava alergolog.

Pored toga, u toku je sezona respiratornih tegoba, pa se ponovo nameće pitanje kako razlikovati simptome alergije od prehlade. Doktor naglašava da je prehlada samo limitirajuća bolest kod najvećeg broja rino virusa, znači da je simptomatologija negde slična, ali ona traje do sedam dana. Pacijenti koji su senzibilisani već i ranijih sezona su imali simptome i umeju da razlikuju ta dva stanja.

„Tako da ako se ne javi neki bol ili virulentna sekrecija i ako simptomi traju preko sedam dana, naravno da će se raditi o alergiji. S druge strane, čak i ako uzmu antihistaminike pacijenti koji imaju virusnu infekciju, neće pogrešiti, čak postoji i neki mali protektivni efekat za neke sojeve rinovirusa koje ispoljavaju pojedini antihistaminici“, napominje doktor Jovičić. 

Podaci govore da svako četvrto dete ima alergiju, najčešće polensku, ali u poslednje vreme se primećuje da čak i starija populacija, van onoga što su lekari učili u knjigama, ljudi od 40, 50 i više godina, počinju prvi put da ispoljavaju alergijske simptome. Pretpostavlja se da je promena životne sredine i životnih stilova dovela do toga da su svi postali mnogo osetljiviji.

Dobro uravnotežen imuni sistem je jedan od ključeva za rešavanje ovog problema, ali pitanje je koliko lekari mogu da utiču na to, jer je deo uzroka leži u nasleđu, a deo u faktorima životne sredine. Ranije se bronhijalna astma lečila rigoroznim vežbama pre pojave efikasne terapije, tako da fizičko vežbanje i aktivnost se preporučuju, ali ono što je ograničenje za pacijente u sezoni polena, treba izbegavati fizičku aktivnost na otvorenom, jer će pojačati simptome.

„Trudnoća je inače stanje imunosupresije, znači u najvećem broju, trudnicama, negde u 70 odsto slučajeva, se smanjuje simptomatologija i to nama lekarima ide na ruku. Kod 25 do 30 odsto ostane gotovo isto. One bi trebalo da imaju bolje konsultacije sa lekarom u pogledu uzimanja terapije, savetuje doktor.

Alergijske upale gornjih disajnih puteva treba lečiti, jer dugotrajne i višegodišnje tegobe mogu da uzrokoju. pre svega, pojavu astme, upalu sinusa, pojavu polipa u nosu, konjuktivitisa i brojnih drugih neželjenih stanja.

U Evropi od 10 do 30 odsto mališana boluje od alergijskog rinitisa, a oko 8,4 odsto pati zbog astme, hroničnog upalnog oboljenja disajnih puteva. Evropski lekari ukazuju na to da će do 2025. godine polovina stanovništva imati ove probleme. Doktor napominje da su u Evropskoj uniji čak izračunali da bi se 140 miliona evra moglo uštedeti ukoliko bi se ove bolesti pravilno lečile, a još više ako je moguće da se preveniraju.

„Alergija nije zdravstveni problem koji dovodi do smrti, ali značajno uništava kvalitet života, značajno uništava radnu produktivnost i značajno utiče na školsku decu“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, dr Žikica Jovičić.