Groznica je u stvari dobra za zdravlje

Još je drevni Hipokrat govorio „Dajte mi groznicu i izlečiću svaku bolest“, ali je ona do danas ostala najneistraženiji odbrambeni odgovor ljudskog organizma. Mnogi se plaše da je groznica znak teške bolesti. Roditelji kljukaju decu paracetamolom i ibuprofenom čim primete da je detetu porasla temperatura i odmah hitaju kod lekara kako bi se uverili da njihovo dete nema ozbiljnu infekciju.

U suštini, groznice su u 20 odsto slučajeva povod zbog koga se deca dovode u hitnu pomoć. Doktor Greg Gafni-Papas kao lekar sa bogatim kliničkim iskustvom u hitnoj službi, navodi da nisu sve groznice loše.

Prednosti groznice 

Groznica je simptom – fiziološki odgovor na bolest. Groznica nije bolest sama po sebi, već mehanizam koji naše telo koristi u borbi protiv infekcije.

Dokazano je da groznica usporava proces razmnožavanja bakterija, kao i da pojačava odgovor imunog sistema. U nedavnom članku objavljenom u časopisu Imunitet, Đianfeng Čen i njegove kolege sa šangajskog Instituta za biohemiju i molekularnu biologiju otkrili su da groznica pojačava funkciju određenih belih krvnih zrnaca, poput rakete koja traži toplotnu energiju i koja pronalazi cilj da uništi infekciju. Čak i za najteže bolesnike koji su na odeljenju intenzivne nege, otkrivene su blagodeti groznice.

Zašto se onda uplićemo u evoluciju i pokušavamo da sprečimo groznicu? Jer groznicu smo dobili s razlogom. To je ono što želimo svojoj djeci, zar ne? Želimo da njihov organizam može da uzvrati udarac i oslobodi se bolesti.

Spuštanje temperature može pogoršati infekciju

Sve je više dokaza koji ukazuju da upotreba lekova za obaranje temperature može biti štetna u borbi protiv infekcije. U jednom ispitivanju je utvrđeno da su antipiretici, poput ibuprofena i acetaminofena, produžili infekciju gripom. U drugom su prouzrokovali pogoršanje simptoma tokom prehlade.

U odvojenom kliničkim studijama, istraživači su pokazali da antipiretici prolongiraju trajanje bolesti kod dece obolele od malih boginja. Međutim, i pored toga kliničari i dalje preporučuju antipiretike u slučaju povišene temperature kako bi deci omogućili da im bude ugodnije tokom bolesti.

„Teško je promeniti ovaj način razmišljanja u kulturi koja se toliko plašila groznice. Najveći roditeljski strahovi kojima sam bio svedok u hitnoj pomoći su zabrinutost da dete ima bakterijsku infekciju koja zahteva primenu antibiotika, zabrinutost da će dete dobiti fras i da će mu visoka temperatura oštetiti mozak“, napominje dr Gafni-Papas.

U većini slučajeva ovo nisu realni strahovi. Ali, lekari su naučili roditenje da se plaše povišene temperature i da ne oklevaju da se late antipiretika. Šta više, „dr Gugl“ je stvorio novi oblik hipohondrije, poznat kao sajberhondrija, koji dodatno podstiče roditeljsku anksioznost. Jer kada krenu u pretragu sa pitanjima o groznici, sigurno će naići na najozbiljnije bolesti koje izazivaju groznicu. Ko se ne bi uplašio?

Da li su za sve krivi lekari?

U odbranu medicinske zajednice, doktor Gafni-Papas tvrdi da je lako razumeti zašto su lekari počeli da šire strah od groznice. Deca mogu ozbiljno da se razbole, a postoje i infekcije kod kojih je neophodno dati antibiotike. Doduše, indukovanje roditeljskog straha, bio je, po svemu sudeći, naročito u ranijim vremenima, dobar način da se uvere da nisu pogrešili u dijagnostici.

Međutim, sa pojavom imunizacije u poslednjih 50 godina, stopa ozbiljnih bolesti drastično je opala. I umesto da temperaturu prihvatimo kao dobar znak da je organizam vašeg deteta spreman da se bori protiv infekcije, i dalje isuviše brzo posežemo za lekovima da smanjimo teperaturu i ubijemo uljeza. Što je još gore, verujemo da je groznica znak predstojeće propasti. Izgleda da se klatno isuviše zaljuljalo.

Strategija u četiri koraka kada se pojavi groznica

Obrazovanje može da promeni društvo na bolje. Ne treba da brinemo zbog groznice kada je razumemo i kada znamo šta treba da preduzmemo kada nastupi. Ove četiri strategije doktor primenjuje i na svojoj deci i preporučuje i ostalim roditeljima.

• Korak 1 - Potvrda

Ako primetite da je dete vruće, izmerite temperaturu i NE uzimajte toplomer ponovo. Po mom mišljenju, oralni termometri su najtačniji, dok se rektalni termometri koriste isključivo kod novorođenčadi. Ušni ili klasični termometri su očigledno netačni. Većina roditelja zna kada njihovo dete ima temperaturu. Ili su toplija nego normalno, ili se ponašaju drugačije. Stvarni broj nije bitan. Bilo da je temperatura 37, 5, 38,5 ili 39,5 vaše dete ima temperaturu i morate da sledite korake 2-4. Obećavam da proveravanje iznova i iznova neće ništa promeniti.

• Korak 2 - Udobnost

Pogledajte kako se vaše dete oseća. U slučaju groznice deca su manje aktivna i obično ih nešto boli. To im umanjuje apetit i čini ih pospanima. Kada temperatura spadne, deca nastavljaju da se ponašaju sasvim normalno, kao da groznice nikada nije ni bilo.

Pošto smanjenje telesne temperature može pogoršati odgovor imunološkog sistema da pomogne u borbi protiv infekcije, davanje  antipiretika deci kako bi se normalizovala temperatura možda nije uvek potrebno. Međutim, kada groznica izazove neprijatne simptome kod dece, poput bolova u telu, umora ili smanjenog apetita, stručnjaci preporučuju upotrebu antipiretika za poboljšanje udobnosti, i slažem se.

Preporučujem davanje antipiretika na osnovu celokupnog stanja deteta, a ne broja na termometru – kako biste bili sigurni da groznica bez dodatnih siptoma koristi vašem detetu.

• Korak 3 - Kriza

Ovo je korak u kojem odlučujete da li je potrebno odvesti dete lekaru ili po potrebi otići u hitnu pomoć. Ovo je dobro proučeno i postoje određeni znaci i simptomi na koje bi trebalo da se obrati pažnja i koji ukazuju da su moguće komplikacije.

- Prvo, ako je dete mlađe od dva meseca i nije primilo prvi set vakcina, nema premišljanja. Dete se mora odvesti lekaru bez obzira kolika je temperatura. Takođe, i svako dete koje ima druge zdravstvene probleme i predisponirano je da ima niži imunitet, obavezno mora da se obrati lekaru.

- Ukoliko temperatura ne spada i pored upotrebe antipiretika, treba obratiti pažnju, jer postoji mogućnost da je u pitanju nešto ozbiljnije. Groznica koja traje duže od četiri ili pet dana ukazuje da se događa nešto ozbiljno i odvedite dete lekaru.

- U slučaju bakterijskih infekcija neophodno je dete odvesti lekaru. Na to će vam ukazati bol u ušima, jak bol u grlu, bolno mokrenje, bol u trbuhu ili grudima, kratak dah ili osip. Ako postoji bilo koji od ovih simptoma, preporučljivo je otići kod lekara makar na konsultaciju.

- Konačno, roditelji obično znaju kada se sa detetom dešava nešto neobično. Ako je dete konfuzno, dezorjentisano ili se bori za dah, može doći do problema, pa bi bilo primereno da hitno potražite lekara. Većina roditelja ima svojstvenu sposobnost da odrede kada je vreme za pregled.

• Korak 4 - Krstarenje

Pošto se osvedočite da je u pitanju obična prehlada, verovatno virusna, koja ne zahteva velike intervencije, ulazi se u fazu krstarenja. To znači da spuštate detetu temperaturu kada se oseća grozno, pratite kako se razvija situacija i čekate razrešenje u roku od sedam do 10 dana.

Ovaj korak podrazumeva da detetu pružate podršku u procesu izlečenja. Igra čekanja nije laka. Većina bolesti dostiže vrhunac posle četiri do pet dana, a neke znaju da traju i po dve nedelje.

Roditelji obično pokleknu već posle tri do pet dana, jer očekuju da bolest za to vreme prestane. Ali to gotovo nikada nije slučaj. Vreme je najbolji lek. Naša tela su čudesne mašine, ali im treba vremena da se zupčanici pokrenu i vrate u ispravno stanje.