Da li je koronavirus opasniji od SARS-a ili pandemije gripa 2009. godine

Većina nas se seća panike koja je nastala kada se pojavila epidemija SARS-a 2002-2003. godine, koja se iz Kine proširila u 26 drugih zemalja, ali je obuzdana posle osam meseci. No, mnogo svežije je sećanje na pandemiju virusa gripa H1N1 iz 2009. godine koji se pojavio u Meksiku i proširio svetom uprkos svim nastojanjima da se suzbije.

O težini i smrtnosti novonastalog korona virusa, koga naučnici nazivaju 2019-nCoV, veoma je teško dati preciznu procenu kada se podaci menjaju iz časa u čas. Tokom pandemije gripa iz 2009. godine, prvi izveštaji su govorili da je bilo 59 smrtnih slučajeva na oko 850 potencijalno zaraženih pacijenata, što je sugerisalo jako visoku stopu smrtnosti od sedam odsto.

Međutim, prvobitni podaci o 850 slučajeva bili su potpuno pogrešni. Mnogo zaraženih ovim virusom je imalo blaže simptome i nisu prošli bilo kakav vid kontrole kroz sistem zdravstvene zaštite, samim tim nisu ni uračunati u broj zaraženih. Posle nekoliko meseci, kada je prikupljeno mnogo više podataka o pandemiji u različitim zemljama u kojima je došlo do epidemije gripa - ispostavilo se da je virus H1N1 mnogo bezopasniji nego što se mislilo u prvim nedeljama. Smrtnost je bila manja od 0,1 odsto i potpuno je bila u skladu sa ostalim poznatim tipovima virusa gripa.

U slučaju SARS-a, tokom osam meseci trajanja epidemije, smrtnost je bila nešto manja od 10 odsto.

Početni broj smrtnih slučajeva nije pokazatelj stope smrtnosti virusa

Kao i kod pandemije iz 2009. godine, inicijalni izvještaji iz Vuhana govorili su da je do 20. januara zabeleženo šest smrtnih slučajeva od 282 obolela kod kojih je potrvrđeno prisustvo koronavirusa. Već 28. januara bilo je 106 smrtnih slučajeva i oko 4.500 obolelih.

Kada se posmatraju ovi brojevi, dolazi se do računice da je stopa smrtnosti oko dva odsto, što je vrlo visoko za respiratorne viruse. Ali pravi broj zaraženih pojedinaca među stanovništvom nije poznat i verovatno je mnogo veći od 4.500 obolelih. U Vuhanu možda ima i 50.000 ili 100.000 dodatnih slučajeva koji su ostali neotkriveni. U tom slučaju, stopa smrtnosti koju izaziva koronavirus bi bila u rasponu od 0,1 di 0,2 odsto.

Da li je koronavirus toliko smrtonosan

Srećom po ljude, patogeni poput 2019-nCoV ne mogu biti i smrtonosni i ostati neotkriveni. Kao primer, profesor navodi hipotetičke primere teškog i lakog respiratornog virusa.

Ukoliko je u pitanju teži virus, simptomi će biti izraženiji, iznenada će se pojaviti, biće intenzivniji i dovešće do teškog stanja ili čak i smrti obolelog, zbog čega će pacijent neminovno biti smešten u bolnicu u ranijoj fazi infekcije. Ovakvi respiratorni virusi su obično smrtonosni, ali se mogu držati pod kontrolom.

Kod virusa koji imaju mnogo lakšu simptomatologiju, pacijenti mnogo duže ostaju u asimptomatskom ili blagom simptomatskom stanju, simtomi se javljaju postepeno, a potreba za hospitalizacijom i smrtnost će biti jako retke. Ovakve infekcije se teško otkrivaju i samim tim ih je teško kontrolisati, ali su, srećom i manje smrtonosne.

No ključna karakteristika koja se mora ispitati u ova dva vida bolesti, jeste da li je oboleli kliconoša i pre pojave simptoma bolesti ili obrnuto. U slučaju SARS-a kod pacijenata su se prvo pojavljivali simptomi pa je on bio zarazan. Zato je SARS brzo stavljen pod kontrolu.

U slučaju pandemije virusa gripa Ha1eN1 iz 2009. godine, pacijenti su bili prenosioci virusa dan pre pojave prvih simptoma. To je značilo da i najstrože mere kontrole nisu mogle da zaustave bar 20 odsto potencijalnih prenosilaca zaraze, jednostavno zato što nisu imali nikakve simptome.

Može li se zaustaviti širenje zaraze po svetu

U slučaju koronavirusa izgleda da se zaraza prenosi sa čoveka na čoveka i pre pojave prvih simptoma. Međutim, to još uvek nije sa sigurnošću dokazano. Da bi se odgovorilo na pitanje može li se kontrolisati međunarodno širenje virusa i da li će kontrola i izolacija febrilnih putnika biti efikasna u usporavanju širenja epidemije, profesor opet nudi podsećanje na 2009. godinu.

U to vreme profesor Boni je radio u bolnici za tropske bolesti u Ho Ši Minu u Vijetnamu i postupci koje su tamo preduzimani zasnivani su na objedinjenim podacima koji su stizali o pristiglim putnicima, njihovim siptomima, broju izolovanih i dijagnostičkim podacima koje su dobijali svakodnevno.

Podaci su prikupljeni tokom prva tri meseca pandemije i obuhvatili su ukupno 760.000 putnika koji su avionom stigli iz inostranstva. Sumnjalo se da je oko 1.000 putnika bilo pozitivno na grip. To je otprilike jedan putnik na svaka tri dolazna leta. Većina ovih virusno pozitivnih osoba izolovana je i lečena u bolnici za tropske bolesti.

Tokom ranih faza pandemije, oko 80 odsto „zaraznih dana“ ovi pacijenati su proveli u izolaciji, čime je efektivno smanjena brzina prenosa virusa za petinu.

S jedne strane, ovo se može tretirati kao uspeh. Ulazak virusa u grad je usporen, a epidemija koja je izgledala kao neizbežna sredinom juna, zadržana je do kraja jula.

S druge strane, pored oko 200 slučajeva pozitivnih na grip koji su pristigli tokom tromesečnog karantina, bilo je verovatno na desetine slučajeva koji su bili u „pre-simptomatskoj“ fazi i prošli neotkriveni. Gripu nije bilo suđena da bude lokalno zaraza, smatra profesor Boni.

„U ovom trenutku,  mi izgleda kao da je ozbiljnost i profil prenosa 2019-nCoV negde između SARS-a i gripa H1N1 iz 2009. godine“, navodi profesor.

Ako je ovo tačno, provera aerodroma, izolacija obolelih, praćenje kretanja obolelih i napori da se održi društvena distanca, mogu biti dovoljni u nekim gradovima da odlože ili odbace prvi talas zaraženih. Tek u narednih mesec ili dva moći će da se vidi koliko brzo će se širiti zaraza koja je preneta van Kine.

Uz malo sreće, neki gradovi će moći da kontrolišu zarazu. Otvorenom naučnom saradnjom možemo naučiti koje strategije suzbijanja najbolje deluju, pripremajući se za neku sledeću pandemiju koja će se pojaviti naredne decenije, kaže na kraju teksta profesor Mićaj Boni.