Otkriven fosil džinovskog pauka

Najveći poznati fosil pauka, sa rasponom nogu od više od 15 centimetara, otkriven je u okamenjenom vulkanskom pepelu, na mestu koje je nekada bilo dno jezera u Mongoliji.

Utvrđeno je da je ovaj izuzetno očuvani primerak živeo pre 165 miliona godina i da je reč o ženki. Nova vrsta je nazvana Nephila jurassica.

Profesor Pol Selden sa Univerziteta Kanzas, koji je iskopao fosil u blizini sela Daohudžou na severoistoku Kine, ističe da je otkriće veoma važno, jer je dosadašnje pretpostavke o poreklu roda nephila vratilo dodatnih 35 miliona godina unazad.

„Prava je retkost naći fosilizovanog pauka zbog njihovih veoma mekih tela, koja se raspadaju vrlo brzo. Ali postoje određene podloge, poput ove gde je nađen primerak, sačinjene od finog vulkanskog pepela koji odlično sve čuva, do detalja", izjavio je Selden.

Većina praistorijskih paukova pronađena je i očuvana u ćilibaru, i potiču iz perioda krede koji počinje oko 20 miliona godina kasnije.

Profesor Selden dodaje da je način na koji je ova ženka umrla vrlo čudan. „Ženke obično žive u sredini velike mreže, razapete na drveću u šumi i nikada zapravo ne idu odatle. Tako da nismo baš sigurni kako je dospela u ovo jezero. Sumnjam da su je neka oluja ili vulkanska erupcija skinuli sa mreže."

Prema pisanju naučnog žurnala Biology Letters, u čijem aprilskom izdanju su objavljeni podaci o otkriću, primerci iz porodice nephila se i dan danas mogu naći na određenim tropskim lokacijama, i gotovo su iste veličine kao i njihova praistorijska verzija.

Poznati su po svojim ekstremno čvrstim i velikim mrežama, pravljenim od „zlatnih" niti koje koriste za hvatanje velikih insekata, pa čak i slepih miševa i manjih ptica.

Takođe, neobični su jer su ženke mnogo veće od mužjaka. Naučnici veruju da je polni dimorfizam postojao i u doba jure. Ne mogu biti stoprocentno sigurni, jer je novootkriveni fosil, tek drugi iz roda nephila, ponovo ženka. Potvrda će stići kada nađu primerak i praistorijskog mužjaka.

Gotovo svi pronađeni pauci iz tog doba su iz različitih grupa ili rodova u odnosu na današnje arahnide, pa su otkrića primeraka vrsta koje žive i danas retka i posebna. „Zato je ovo saznanje izuzetno za mene, da ih je bilo i tako davno", ističe profesor Selden.