Opsesija ledom: Vek i po američkog čuđenja nad evropskim pićima bez leda

Snimak jedne Amerikanke, kojoj je uspelo da od konobara u Italiji iskamči kantu sa ledom, objavljen na Tik-toku bio je prepravljen mnoštvom komentara i mimova, a brojni snimci koji su se pojavili poslednjih leta na društvenim mrežama bave se upravo „traumama“ koje američki turisti doživljavaju u vreloj Evropi zbog pića sobne temperature.

Taj trend društvenih medija, kako kaže istoričar Džonatan Ris, beleži istinsku, „istorijski određenu“ kulturnu razliku. „Čitav svet nije toliko vezan za led kao Sjedinjene Države“, ističe Ris, autor knjige Nacija hlađenja: Istorija leda, aparata i preduzeća u Americi. „Veoma smo navikli da imamo led u skoro svemu. To je u velikoj meri američka stvar.“

Još jedna autorka, Ejmi Brejdi, čija knjiga Led: Od mešanih pića do klizališta – Kul istorija vruće robe razmatra ekološke posledice što se u toliko aspekata života ubacuju zamrznuti komadi vode, slaže se sa Risovom konstatacijom. „Amerikanci su jedinstveni na svetskoj sceni po našoj apsolutnoj opsesiji ledom.“

Vekovni nesporazum

Ali Amerikanka koja se pohvalila dobijenom kantom leda u italijanskom restoranu je poreklom iz Singapura i odrasla je u okruženju sa drugačijim odnosom prema hlađenju. Naime, u azijskoj kulturi je pijenje toplih napitaka recept za rashlađivanje. Međutim, godine života u Njujurku su potpuno promenile njene navike.

Podela između Evrope i SAD zbog leda možda je privukla veću pažnju na internetu poslednjih godina, ali to nije ništa novo. Ejmi Brejdi ukazuje na istorijske primere „ljudi iz celog sveta koji su dolazili u Ameriku i bili šokirani“.

„Otkrila sam eseje i pisma Čarlsa Dikensa, čuvenog engleskog autora iz 19. veka, koji je kada je došao u Ameriku bio šokiran i iskreno zgrožen onim što je nazvao gomilama leda koje su se prelivale iz američkih pića“, dodaje autorka.

Ris kaže da američki problem sa nabavkom leda na putovanjima datira više od 100 godina unazad. „Ljudi krajem 19. veka, kada bi se navikli na led, tražili bi led od Evropljana i bili bi zbunjeni kada nisu mogli da ga dobiju.“

Kako su Amerikanci postali opsednuti ledom

Kako se 19. vek prelivao u 20, led je učvršćen kao statusni simbol u SAD. „Marketinške kampanje su govorile o ledu kao o automobilu ili televizoru“, objašnjava Brejdijeva. „Posedovanje frižidera bio je način da signalizirate komšijama da ste kao Amerikanac srednje klase, na neki način, finansijski uspeli.“

I danas su američki frižideri dvostruko veći od evropskih, i često dolaze sa ugrađenim dispenzerom za led.

U Evropi, led nikada nije stekao istu popularnost – ni u 19. veku, ni danas. Dok Amerikanci gledaju na led sa radošću, Evropljani generalno smatraju led nepotrebnim, pa čak i pomalo štetnim.

Ris objašnjava da je istina da „kada stavite led u piće, on ga automatski razblažuje". Dodaje da kada su u pitanju Amerikanci i led, „donekle je stvar u tome šta su Amerikanci navikli na razblaženo piće, ali isto tako i o ukusu. Ali Amerikanci toliko dugo vole led da smo spremni da napravimo tu žrtvu. Spremni smo da platimo dodatno kako bi nam pića bila razblažena na poseban način.“

Kao pravi američki ljubitelj leda, Ris lirski govori o „slatkom pucketanju kada ga stavite u piće i zveckanju kada led udari o ivicu čaše“.

Iako su istorijski gledano, zemlje severne Evrope bile hladnije leti od određenih američkih država, klimatska kriza je dovela do povećanja letnjih temperatura u gradovima poput Londona i Pariza. Ali led i dalje može biti nedostižan.

„Koliko ja razumem, donekle je lakše nabaviti led nego što je to nekada bilo širom Evrope, ali to je i dalje više izuzetak nego pravilo“, kaže Ris.

U mnogim evropskim destinacijama nema garancije da će objekat u kome jedete ili pijete imati led. To jednostavno nije kulturna norma. I dok američki hoteli obično imaju mašine za led u hodniku, a prodavnice prehrambenih proizvoda prodaju ogromne kese leda, ovo generalno nije uobičajeno van Severne Amerike.

Kako Amerikanci da prežive u Evropi

Amerikanac koji ovog leta odluči da putuje u Evropu i brine ga led – a moguće i nedostatak klima uređaja i vode iz slavine – trebalo bi da zna da postoje i drugi načini da se rashladi po vrućini: sladoled, sorbe i granita, su samo neke. Bokal tinto de verano u Sevilji biće pun leda, dok će čaša rozea u Provansi biti savršeno ohlađena. Pored toga, Evropa nije monokultura. Svaka destinacija će biti drugačija.