Kako Džastin Bejtman kamenčićima „slika“ po tlu

Pretvarajući obične kamenčiće i kamenje u mozaike koji oduzimaju dah, britanski umetnik Džastin Bejtman privukao je pažnju ljubitelja umetnosti, ali i prirode.

Portreti ljudi, životinje, pa čak i remek-dela iz istorije umetnosti prikazani su na mozaicima koji ostaju u prirodi.

Za svaku od Bejtmanovih kompozicija nekada su potrebni dani, ali on prihvata takvu nestalnost, kao i neizvesnu sudbinu njegovih dela.

Inspirisan duhovnim tradicijama tibetanskih monaha koji stvaraju složene peščane mandale samo da bi ih izbrisali, Džastin takođe svoje njegove kreacije vraća prirodi.

Njegovo umetničko putovanje počelo je u Portsmutu u Velikoj Britaniji, podstaknuto jednostavnom aktivnošću u učionici sa njegovim učenicima.

Ono što je isprva bilo eksperiment ubrzo je postalo strast koja ga je nosila širom sveta, od obala Balija do drugih udaljenih predela, gde nastavlja da stvara prolaznu lepotu od kamena.

Govoreći o tome koje svoje delo najviše voli, Bejtman je istakao da nema favorita među njima, jer svako ima jedinstveni značaj: „Neka su tehnički veštije napravljena, druga imaju bogat kulturni narativ, neka prikazuju privlačnu anatomsku arhitekturu, estetiku ili alegorijsko značenje. To su beleške u dnevniku“.

Bejtman je potom izneo primer Leonarda da Vinčija, koji je bio majstor nedovršene skice.

„Istražujem ovu ideju; izbor fragmenata koji uživaju u prolaznom koncertu. Ali na kraju krajeva, ta dela su vid poštovanja principa entropije“, naglasio je umetnik navodeći kao inspiraciju nedelanje, temeljni pojam taoizma, koji podrazumeva akciju bez napora, ravnotežu između namere i predaje.

„Proces postaje odredište, cilj nije kompletirano delo. Čak i da danas odaberem svoj omiljeni, sutra bi se to promenilo“, naglasio je Bejtman.

Otkrio je da su neka od njegovih umetničkih dela ukorenjena u duboko ličnim iskustvima.

„Posle raskida, stvorio sam neočekivanu vezu sa mačkom lutalicom. Bio je to podsetnik da dužina ljubavi ne definiše njenu dubinu. Verujem da je kvalitet naše pažnje ono što obične trenutke pretvara u nešto izuzetno“, poručuje britanski umetnik.

„Dok su mnogi moji radovi inspirisani spoljašnjim subjektima, proces stvaranja umetnosti od prirodnih materijala je inherentno personalan. On odražava moje putovanje, misli i emocije u vreme stvaranja“, opisao je Bejtman.

Umetnik je objasnio da ova dela, posebno poznavanje njihove nestalne prirode, podstiče duboku vezu sa procesom, a ne sa proizvodom.

„Život je prožet kamenim metaforama, stene lako definišu novi put, a mozaici pričaju priče vekovima... Ovo je nekoliko mojih, ali to su samo fragmenti poput mrvica hleba“, poručio je Bejtman.