Uz Mikija Mausa i Popaj postao javno dobro – na redu je Supermen

Stripovi o Popaju i Tin Tinu objavljeni su pre jednog veka. Njihovi likovi nisu mogli da se koriste bez dozvole i naknade autorima, ali je 1. januara autorska zaštita je istekla, pa su sada u javnom vlasništvu.

„To je prilika za stripofile da vide ako već nisu, kako su stripovi nekada izgledali, to je bilo čedno vreme, više nego danas, i stripovi su bili dostupniji, sada su mnogo skupi, ranije nisu bili, i to je prilika da se uporede stripovi od pre 100 godina i danas“, kaže Aleksandar Raković, istoričar umetnosti.

Strani mediji navode da je ukupno 75 dela, što filmova, mjuzikla, stripova, pesama, sada javno dostupno, na primer: Hemingvejev roman Zbogom oružje, detektivski roman Agate Kristi Zagonetka sedam brojčanika, jedan od prvih zvučnih filmova Alfreda Hičkoka Ucena, avantura Džona Forda Crna straža.

Zaštita za filmove traje 95 godina. Velike kompanije, poput Diznija, Vornera, Sonija, pokušaće da nađu pravno rešenje da ovaj rok produže, kaže Ivan Karl.

„Zato što, za ovo što je sada isteklo i nije tako veliki problem, prvi film Hičkoka, zvučni film Sesila de Mila, animirani film sa Miki Mausom, ali šta će biti za 15 godina ili 20, kada Supermen postane javno dobro ili neki drugi junaci.

Pogotovo sa jačanjem veštačke inteligencije i jačanjem specijalnih efekata ko će da zabrani nekom da uradi nastavak Kazablanke sa efektima koji će još i da ožive Hemfrija Bogarta i Ingrid Berman", kaže Ivan Karl, Filmski centar Srbije.

Sve ovo sada može besplatno da se koriste u privatne svrhe, u televizijskim emisijama, u raznim projektima ili za stvaranje novih dela.

Međutim, iako su zvanično javno dostupni, upućeni navode da bi korišćenje nekih dela u Evropi, ipak, moglo da bude rizično.

„Propisi u Americi i Evropi nisu isti i mi sad kroz sve decenije harmonizacije tih propisa prisustvujemo pokušaju da se oni usklade, ali i dalje su insteresi u Americi jači, i ovo je momenat gde vidimo da je partikularni interes bitniji nego planetarni. Ulazimo u realnu opasnost, a to je da će zbog veštačke inteligencije to biti materijal koji će eleminisati žive umetnike i gde će producenti želeti da se igraju umetnika“, izjavio je Zoran Stefanović, predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije.

Kod nas, prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima, autorsko delo zaštićeno je za života autora, i narednih 70 godina, kao i u Evropi.

Na početku 2024. prvi animirani film u kojem Miki Maus govori, postao je javno vlasništvo, a 2022. i lik medvedića Vini Pua.

U literaturi je zaštita drugačija i zavisi od zakona u državi u kojoj je delo objavljeno.

Zanimljivo je da pojedina dela imaju trajnu zaštitu, poput ostvarenja Džejmsa Metjua Berija Petar Pan, međutim takva pravila važe samo unutar granica Ujedinjenog kraljevstva.

Da li ćemo u budućnosti gledati drugačije Lepoticu i zver, Ben Hura ili Džejmsa Bonda, još se ne zna, ali poznato je da će prvog dana 2026. prva verzija crtanih filmova Beti Bup i Miki Maus i njegov pas Pluton, romani Agate Kristi, dela Samjuela Beketa, Sigmunda Frojda i Tomasa Eliota, postati javno dostupni.