Sećate li se žvrljotina iz školskih klupa – u Milanu vas čeka jedinstveni Muzej svezaka
Svi mi negde imamo sačuvane sveske iz školskih dana. Koliko su one danas važne i kako svedoče o prošlim vremenima i služe za poređenje različitih epoha u kojima su rasli đaci, može se videti u prvom Muzeju školskih svezaka i vežbanki koji se nalazi u Milanu.
Mnogi od nas se sa nostalgijom sećaju beleški iz školskih dana, vežbanki sa ocenama nastavnika i svezaka za koje smo pažljivo birali ili čak sami pravili korice. Neki su te sveske sačuvali, neke se nalaze zaboravljene na tavanima i u podrumima, neke su bačene pa nam je danas žao.
U Milanu postoji, već skoro godinu dana, Muzej u samom centru grada, koji čuva svedočenja iz školskih dana, đaka iz celog sveta. Zove se Muzej školskih svezaka, čuva njih 2.500 i jedini je takav muzej na svetu.
„Ovaj muzej je rezultat jednog dugog istraživanja koje je trajalo 20 godina. Mi smo sakupljali i studirali ove sveske koje su svedočenja dece koja su ih posedovala. Dakle, hteli smo da sakupimo ono što predstavlja istoriju, ali sa dečije tačke gledišta, da ujedinimo na ovaj način decu iz svih delova sveta“, rekao je Tomas Pololi, direktor Muzeja školskih svezaka.
Najstarija sveska je iz Velike Britanije iz 1773. i to je bila jedna epoha u kojoj deca još uvek nisu mogla slobodno da iskažu svoje mišljenje u sveskama ali su kopirali rečenice o moralnim vrednostima, o religiji. A onda polako od 1800. i još više, od 1900. od dece se tražilo da pišu o sebi, o svom životu, njihova razmišljanja, i putem tih sveski možemo da putujemo kroz misli dece iz prošlosti.
Pored svezaka iz Italije tu su i one iz 35 drugih zemalja, poput Kine, Japana, Brazila.
„Zahvaljujući ovim sveskama vidimo promene, naročito u rukopisu ali pošto dolaze iz raznih delova sveta imamo pisma iz mnogih zemalja i različite načine pisanja. Tokom vremena se promenio i način izražavanja, kako su se izražavala deca iz 1920. pa na dalje je drugačije od onoga kako se danas izražavaju i reči koje koriste su drugačije. Ono što je nama zanimljivo jeste da bez obzira gde su živela ta deca postoji nešto što im je zajedničko, a to je unikatnost njihovih ličnosti i drugi aspekti poput prijateljstva, prvog dana u školi, odnos sa roditeljima i nastavnicima“, dodao je Pololi.
Tomas je osnovao Udruženje „Otvorene sveske" u kome je aktivno desetak osoba i oko 300 volontera iz celog sveta koji prevode tekstove a koje on sa velikim strpljenjem digitalizuje.
„Imamo i onlajn platformu digitalnog tipa, jedna vrsta Vikipedije gde osobe mogu da se upišu i vide sadržaj i mogu da nam pomognu u prevodu. Zahvaljujući Instagram stranici koju mnogi prate dobili smo sveske iz raznih zemalja ali nam fale oni sa prostora bivše Jugoslavije koje bi baš voleli da imamo i na ćirilici i na latinici. Interesuje nas i da imamo sveske današnje dece kao svedočenje za buduće generacija ali u eri u kojoj je sve digitalizovano plašimo se da bi to moglo da bude izgubljeno. A reči koje su ostavljene na parčetu papira ostaje mnogo više nego nešto što je napisano na kompjuteru“, kaže direktor Muzeja školskih svezaka.
Ako ikada posetite Milano, svratite u ovaj jedinstveni muzej i ponesite neku svoju staru školsku svesku a možete im je i poslati. Postaćete deo istorije a Muzej školskih svezaka će vam biti vrlo zahvalan.
Коментари