Читај ми!

Zaštićen brend leskovačke ljutenice; „u pripremi" i leskovačka mućkalica

Leskovačka ljutenica je kao delikates dobro poznata i na jugu Srbije i u celoj zemlji, ali sada je postala i međunarodni brend. Tradicionalna zimnica – mešavina ljute paprike i paradajza, zaštićena je i registrovana u evidenciji Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. 

O značaju brendiranja ljutenice za Leskovački kraj, i o tome koliko će to uticati na internacionalnu promociju autentičnih proizvoda sa juga Srbije, za RTS je govorio Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu. „Leskovačka ljutenica je oznaka geografskog porekla, i to je jedna vrsta intelektualne svojine.

Pre svega, intelektualna svojina podrazumeva pravni monopol. Dakle, pored geografskih oznaka tu još imamo i žigove, patente, industrijski dizajn i tako dalje. Oznake geografskog porekla su geografski naziv određenog regiona, nekog mesta, nekog lokaliteta, i tim geografskim nazivom se obeležava proizvod koji potiče sa tog geografskog lokaliteta i koji, zato što potiče sa tog geografskog područja, poseduje neke specifične karakteristike“, objasnio je Marić.

Leskovac ima četiri registrovane oznake geografskog porekla, po čemu je šampion u Srbiji. Leskovački domaći ajvar je jedan primer oznake geografskog porekla. 

„Vi znate za onaj mit da su, svojovremeno, bila priča da su Slovenci zaštitili reč ajvar i tako dalje, ali u intelektualnoj svojini nije moguće zaštititi generičke termine. To se nikada nije desilo, i ne može da se desi. Zato što je intelektualna svojina monopol, da to pojasnimo. Znači, ako imamo pekara, recimo da vi pravite hleb, i da hoćete da prodajete taj hleb svojim potrošačima i dođete u zavod i kažete: Ja hoću da zaštitim reč hleb.

Oni bi vam odbili tu zaštitu jer ako bismo vam priznali žig za reč hleb, vi biste onda svim drugim pekarima u Srbiji mogli da zabranite da koriste taj termin, a time biste ih zapravo onemogućili da obaveste svoje potrošače koju vrstu proizvoda Međutim, kada je reč o oznakama geografskog porekla, one sadrže najčešće, u najvećem broju slučajeva, i tu odrednicu koja se tiče vrste proizvoda“, kaže Marić.

Govoreći o leskovačkom domaćem ajvaru, nastavlja sagovornik, to znači da je reč o ajvaru, ali ne o bilo kojem, nego o leskovačkom ajvaru. 

„Dakle, da je to geografski naziv, dakle leskovački domaći ajvar – određujemo i vrstu proizvoda, a taj ajvar ima određene karakteristike. Prvo, on se pravi u leskovačkom kraju, prave ga ljudi koji žive u Leskovcu, i okolnim mestima, znači ne može neko u Beogradu, u Valjevu, u Loznici i tako dalje da pravi leskovački domaći ajvar, to moraju da rade Leskovčani. Pravi se od domaćih paprika po tradicionalnoj recepturi“, istakao je direktor Zavoda za intelektualnu svojinu.

Ajvar i ljutenica su zaštićeni i međunarodnim žigom, koji se razlikuje od kategorije geografskog porekla.

Bilo je potrebno kraće vreme da se ljutenica međunarodno sertifikuje i da dobije potvrdu iz Ženeve po Lisabonskom protokolu, a tome je pomoglo iskustvo sa ajvarom.

„U početku je stvarno bilo jako teško dok smo uspeli da zaštitimo ajvar, trebalo je negde oko dve godine, znači lutali smo od vrata do vrata, nismo znali jednostavno na koji ćemo način to da uradimo. Međutim, posle toliko godina iskustva i svega, evo ljutenicu smo uspeli za nekih godinu dana“, rekao je Goran Jović iz Leskovca, direktor regionalne privredne komore.

Sertifikovanje se gleda sa aspekta ekonomije, boljeg standarda i života proizvođača, a drugi aspekt je kulturna, odnosno gastronomska baština.

„Sad će nam trebati sigurno neki period da ljutenica dobije bar deo značaja onoga što je ajvar napravio u proteklom periodu, i ja se iskreno nadam da će i ovo poboljšati proizvodnju, bolji standard onih koji proizvode“, dodaje Jović.

Brzi recept za leskovačku ljutenicu

„Meni je bilo pravo zadovoljstvo kada sam istraživala arhivsku građu i kada sam našla da upravo već preko 100 godina datira proizvodnja leskovačke ljutenice, već pet punih generacija potomaka prenosi s kolena na koleno upravo ovu tradicionalnu recepturu koju smo mi dokazali i zaštitili i nacionalno i međunarodno“, kaže prof. dr Snežana Ilić sa Tehnološkog fakulteta u Leskovcu.

Profesorka Ilić je dala i osnovni recept za ljutenicu: „Recept je ukratko, dobija se od odabranih sorti paradajza, novosadski jabučar i volovsko srce i isključivo od ljute paprike – plamena ili džinka. Naravno ide proces sečenja, uprživanja, dodavanja začina, soli, jodirane kuhinske soli, i eto, pakovanja, tako da nije teško, ali je posebna veština domaćina i domaćica“.

„Dajte da iskoristimo tu zaštitu mi ovde u ovom kraju, da se ovo udruženje omasovi. Udruženje ne čine samo proizvođači ajvara i ljutenice, već i uzgajivači tih sirovina, plodova, paprike, paradajza… Sa druge strane, mora nam i grad pomoći da i ljude koji su u sivoj zoni ili su male firme, da ih kanališemo“, izjavio je Milan Petković, direkor Udruženja „Leskovački ajvar”.

Leskovačka ljutenica je sada pre svega pravno zaštićena. To znači da niko ne sme da je koristi osim ljudi iz Srbije, iz Leskovca koji su ovlašćeni korisnici te oznake geografskog porekla.

Prednost zaštite geografskog porekla

Druga dimenzija je marketinškog karaktera. Postoje neka istraživanja koja kažu da su potrošači spremni da plate veći iznos za onaj proizvod koji ima zaštićeno geografsko poreklo.

„Naša iskustva nisu samo više naša iskustva, mi smo spremni naša iskustva da podelimo i sa drugim regionima, i nama je cilj da to proširimo na celu Srbiju. Glavni cilj nas ovde, tima u Privrednoj komori, proizvođača, naravno i svih ovde, da postanemo lideri u zaštiti imena geografskog porekla u regionu. Kad kažem lideri, mislim i na zemlje mimo Balkana, mislim i na Rumuniju, na Bugarsku, na Mađarsku, jer kako smo krenuli sa ovim poslom, kako radimo i koliko smo uvideli značaj cele ove priče, mislim da nema problema da nastavimo dalje tu saradnju i sa ostalim regionima“, ističe Jović, i dodaje da su vrata Komore za savete svima otvorena za deljenje iskustva.

Posao i proces oko ljutenice je završen, a već se sprema novi projekat, koji se odnosi na još jedan specijalitet – leskovačku mućkalicu.

петак, 27. децембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње