Koliko u kafiću plaćamo uslugu, prestiž i ambijent, a koliko zapravo – kafu

Iako je 11 sati, ima gostiju u kafiću nedaleko od Skupštine, u samom centru Beograda. U kraju ima više ugostiteljskih objekata. U svakom ima ljudi, a cene su različite.

U jednom od mnogobrojnih kafića u centralnim gradskim ulicama kafu ćete platiti oko 150 dinara, espreso sa mlekom je nešto skuplji, dok je nes kafa 200 dinara u proseku. Naravno, ima i kafića gde su ove cene znatno više, kao što je zona Knez Mihailove ulice ili Beton hala.

U prilog tome govori i fotografija koja se ovih dana deli po društvenim mrežama, na kojoj je pisalo upozorenje: „Obratite pažnju na cenu kafe". S razlogom, dve domaće u koštaju 610 dinara. Verovali ili ne u nekim lokalima je i skuplje.

Na Petlovom brdu, tačno 13 kilometara od centra grada, kafa košta 120 dinara, tridesetak dinara jeftinije nego u centru.Nije isto ako je to jedini kafić u kraju, ili ako ih ima više u okolini. Zbog toga, pravilo da su na periferiji niže cene, ne važi uvek.Zapravo, ne plaćate samo kafu, nego i ambijent: muzika, konobari sa leptir mašnama, svira pijanista, kristalni lusteri.... To sve utiče i na cenu deserta.

U proseku, u Beogradu jedan kolač košta 450 dinara. U centru Beča, na primer, kafu i parče saher torte, platili biste 15 evra.

U Italiji, oko Koloseuma, kafu ćete platiti čak 12 evra. Tamo na cenu utiče i to da li ćete stajati za šankom ili sedeti u bašti.

U Nemačkoj, za kratki izlazak u kafić morate imati najmanje 10 evra.

„Cene u kafićima u Nemačkoj su proteklih godina duplirane. Tako se sada za šoljicu espresa daje dva do tri evra, za kapućino 3,5 do četiri evra, a za šolju čaja od tri do šest evra. Flašica kisele vode staje tri do 3,5 evra, a gazirani i negazirani sokovi su 3,5 do pet evra za flašicu“, kaže Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Istina je da cena ne prati uvek kvalitet i da najskuplje ne mora da bude i najbolje. A gužva u nekim lokalima nekada govori više o prestižu, nego o kvalitetu usluge.