Svaki list za njih ima posebnu vrednost – ima li ko da nasledi knjigovesce

Čekići, velike i male stege, alati za sečenje, kao u mašinskoj radionici. Veštim rukama, njima barata metalski tehničar Milka Pantović. Ne pravi alate, već „popravlja knjige".

„Uvek mi je bilo zanimljivo to sečenje tih stranica knjiga, lepljenje, sušenje, izrada korica, i svaka knjiga je na svoj način bila posebna. Ima dosta posla, sve zavisi u kakvom stanju knjiga dođe kod nas u knjigoveznicu”, priča Milka Pantović, knjigovezac u Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić" u Kragujevcu.

Knjige su nekada bile kvalitetnije, odštampane i povezane da traju, kažu bibliotekari.

Danas, zbog lošije izrade i čestog pozajmljivanja, mnoge odlaze na ponovno povezivanje i koričenje.

„Dobijemo knjigu koja se jednostavno razlista, nedostaju pojedini listovi, sa okrzanim ivicama, sa pocepanim koricama”, rekao je Nikola Stanković, bibliotekar u Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić" u Kragujevcu.

Kada im postavi „dijagnozu" i odredi „terapiju", strpljivo i precizno pristupa poslu. Sve radi ručno, pa su za reparaciju jednog naslova, potrebna dva dana.

„Finalni postupak je za mene najveće zadovoljstvo, kada uradim do kraja, i kada je spremna za police, to je posebna priča”, dodala je Milka.

A njena priča je da je knigovezački zanat zavolela i izučila od starije koleginice. Danas je možda i jedini knjigovezac u Kragujevcu, koji sve radi po pravilima zanata.

Brine je što se niko ne javlja da mu prenese znanje: „Nadam se da će biti interesenata, i da će biti nastavljen taj posao, da kažemo i stari zanat”.

Do tada u knjigoveznici, Milka zatrpana poslom: kompltima novina, časopisa, papira, knjiga. U kragujevačkoj biblioteci – oko 350.000 naslova.

Svaki list za nju ima posebnu vrednost, a ona im produžava trajanje.