Da li gejzir u Visibabi krije banju iz rimskog perioda

U požeškom kraju je pre par dana zabeležen prirodni fenomen. Na površinu zemlje izbila je vrela voda koja, prema prvim istraživanjima, ima i lekovita svojstva.

Ključanje vode iz podzemnog izvora u Visibabi prijavljeno je komunalnom preduzeću u Požegi. Izmerena je temperatura, koja je prelazila sto stepeni. Gejzir je utihnuo, ali voda u tom izvoru ima temperaturu oko šezdeset stepeni.

„Daljim raskopavanjem ove jame, ustanovili smo da postoji jedna cev, kao neki vid bušotine. I cev je nedefinisanog porekla. Ne možemo da kažemo od kog je materijala i znamo da kada se proveri, da je preko dva metra dubine“, navodi Miljanka Filipović, JKP „Naš Dom“ Požega.

Na širem području Visibabe ranije u arheološkim iskopavanjima utvrđeno je da se tu nalazio rimski municipium, koji je upavljao prostorom koji je sezao i do Crne Gore.

„Uglavnom vidimo po Srbiji da se vezuju za tradiciju Rimljana i banje, veći deo banja. Oni su očigledno vodili računa gde prave svoja naselja, vodili računa o pristupačnosti puteva, o prirodnim uslovima o toplim vodama za grejanje. Ovde se nalaze čak i ostaci kupatila u nekom ranovizantijskom ili poznorimskom periodu. To je evidentirano negde krajem XX veka. Ali je ostalo samo kao jedna vrsta sondaže“, napominje istoričar Miloš Jovanović.

Moguće je da od tada datira i sondiranje izvora u Visibabi, a komunalno preduzeće je u savremenoj laboratoriji izvšilo ispitivanja vode.

„Takođe smo ustanovili i prisustvo nekih minerala, poput kalijuma. Takođe, povećane vrednosti prisustva kalcijuma, magnezijuma, gvožđa. Ustanovili smo i povećano prisustvo hlorida, što može biti pokazatelj termalne vode koja takođe može biti lekovita. Još uvek to ne znamo, ali pretpostavljamo“, naglašava Sanja Cvetić, JKP „Naš Dom“ Požega.

U požeškom kraju prisustvo geotermalnih voda utvrđeno je i na drugim lokalitetima, ali zbog nedostaka novca ti prirodni resursi toplotne energije i lekovitosti nakon Rimljana nisu iskorišćeni.