Kako je izgledao život četiri žene na ostrvu na kraju sveta

Ekipa devojaka, da bi stigla na ostrvo Gaudier, putovala je oko 13.000 kilometara od Velike Britanije, avionom i brodom, a pripadnici britanske Kraljevske mornarice su im se našli pri ruci i pomogli da otkopaju svoj novi dom u naučnoj bazi Port Lokroj, koji je bio zatrpan nanosom četiri metra dubokog decembarskog snega.

Nije samo sneg bio najveći problem koji je zadesio upravnicu pošte, Kler Balantajn, koja je sa 23 godine bila najmlađa članica grupe od četiri žene. Bili su to pingvini, kojih „ima svuda“.

Više od hiljadu Patagonijskih (gentoo) pingvina nastanjuje ovo malo ostrvo, veličine fudbalskog terena, na zapadnoj obali Antarktičkog poluostrva. Od 1944. godine, kada je ovde uspostavljena prva stalna britanska antarktička baza, ona je takođe postala raj za istraživače, naučnike i – poslednjih godina – turiste.

Pored pošte, na ostrvu se nalazi i muzej i prodavnica suvenira. U sezoni 2022/23, ostrvom je prošlo skoro 16.000 posetilaca sa više od 200 brodova, što ovo čini jednim od najprometnijih mesta na „zamrznutom kontinentu“.

Svake godine se bira tim koji će voditi i održavati lokaciju od novembra do marta, odnosno tokom leta na južnoj hemisferi. Oko četiri hiljade kandidata prijavilo se za ovu, prvu sezonu posle pandemije kovida, ali samo četvoro je uspelo: Balantajnova, vođa baze Lusi Bruzon, israživačica divljih životinja Mairi Hilton i menadžer prodavnice, Natali Korbet.

Izabrane kandidatkinje su uspele uprkos kvoti jedan prema hiljadu – ali ne znači da su uživale. Pet meseci su morale da dele jednu spavaću sobu. Nisu imale tekuću vodu, internet i imale su vrlo malo slobodnog vremena – samo jedan slobodan dan svake dve nedelje.

„Veoma izazovno“, kaže Viki Ingliz, koordinatorka operacija na terenu za britanski Antarktik heritidž trast, „živeti zajedno, a nigde ne možete da pobegnete.“

A onda, naravno, tu je i oštar pong pingvina. „U određenom trenutku sezone sneg pada i nije blato – ali svuda je guano“, kaže Inglizova. Guano, jednostavno rečeno, je izmet morskih ptica – a bude ga baš mnogo.

Hrana je uglavnom konzervisana ili sušena, osim onoga što donesu kruzeri koji ih posećuju. Ovi ekspedicijski brodovi – obično mali brodovi sa 200 putnika – a ne džinovski kruzeri koji se mogu videti u toplim morima – takođe su im pružali priliku da priušte luksuzni topli tuš.

Slobodno vreme, kako su objavljivale na svom blogu: „Provodimo spavajući! Zatim šetamo ostrvom, veoma polako da upijemo sve – sitnije stvari koje obično ne biste ni primetili – limpe, mahovinu, morske zvezde i kril. Takođe se fotografišemo, čitamo knjige i ćaskamo – slično kao i muškarci koji su živeli u bazi.“

Vedra narav je neophodna

Kada je u pitanju izbor kandidata, „ne postoji recept“, kaže Kamila Nikol, izvršna direktorka trasta. „Potrebna je sposobnost da radite zajedno kao tim. Vedra narav se podrazumeva. Da umete da vidite svetlo u životu i brzo rešavate probleme.“

To što su uskraćene za udobnost, to im nadoknađuje uzvišeno bogatstvo prirode. „Antarktik ne liči ni na jedno drugo mesto na Zemlji“, naglašava Nikol. „Tako je ogroman, netaknut, čist. Odjednom osetite koliko su ljudi sićušni i nemoćni pred snagom prirode.“

Regrutacija je nedavno završena za sezonu 2023/24, a najnovija grupa regruta će krenuti krajem ove godine. Oni će nastaviti važno naučno nasleđe, kaže Nikol. „Mi predstavljamo i pričamo priču o periodu antarktičke istorije o kojem se malo govori“.

„To je rodno mesto nauke o klimi na Antarktiku. To je mesto gde se otkriva na koje stvari možemo da delujemo." Rupu u ozonskom omotaču otkrio je na Antarktiku 1985. mlađi istraživač Britanskog antarktičkog istraživanja. To je dovelo do Montrealskog protokola i zabrane CFC-a – što dokazuje da se ekološke katastrofe mogu zaustaviti kada radimo zajedno.

Turistički bum

Nikol napominje da je poslednjih godina došlo do „opadanja populacije pingvina“, ali je najteže otkriti uzročnike tog pada. Iako su klimatske promene verovatno „najveći pokretač“, to se mora pažljivo ispitati i utvrditi da li postoji i dodatni „ljudski uticaj“.

Turizam na Antarktiku je značajno procvetao u poslednjih nekoliko decenija, ali Nikol ističe da su antarktičke ravnice i dalje veliko područje – veće od Velike Britanije. Ne postoje zakonski propisano ograničenje za turizam, dodaje, ali se njime vrlo striktno upravlja preko Međunarodne asocijacije turoperatora na Antarktiku i sistema za izdavanje dozvola Ugovora o Antarktiku.

Postoje pravni kodeksi za sve, od polarne osposobljenosti brodova, preko upravljanja otpadnim vodama do biološke bezbednosti. Nikol ističe: „To je regulisana industrija, ona raste i ove godine očekujemo vrhunsku godinu po broju posetilaca.“