Kako su Milice začas pokvarile decenijske napore Japanaca

Naše Milice Jovanović ostvarile su veliku pobedu i privukle pažnju svetskih medija kada su se početkom februara upisale u Ginisovu knjigu rekorda kao najveća skupina ljudi istog imena i prezimena koja se našla na jednom mestu.

One su svetsku krunu preotele Japancima koji se zovu Hirokazu Tanaka, a koji su prethodno predvodili planetu sa 178 okupljenih imenjaka.

Oni su, pak, sa vrha svrgli Amerikanke po imenu Marta Stjuart, koje su primat držale od 2005. godine, i očekivali su borbu sa mnogoljudnim Anglosaksoncima, Kinezima i narodima kao što su Korejci i Vijetnamci, koji pored velike populacije imaju i vrlo mali broj prezimena i stoga puno imenjaka. Međutim, samo tri meseca nakon njihovog uspeha stigla im je vest, pravi hladni tuš, da su se izvesne Milice Jovanović iz male Srbije pred Ginisovim sudijama okupile u broju koji je nadmašio njihov.

„To se stvarno brzo desilo. Samo devedeset osam dana kasnije. Jesam pomislio da se vest o našem rekordu možda previše proširila u svetskim medijima, ali ipak nisam očekivao da rekord bude tako brzo oboren“, kaže pedesečetvorogodišnji Hirokazu Tanaka, službenik reklamne agencije „Dencu“ koji već dvadeset godina radi na okupljanju imenjaka iz celog Japana. 

Borba koja je lična

Tanaka je počeo da se bavi imenjacima daleke 1994. godine kada je, kao veliki ljubitelj u Japanu izuzetno popularnog bejzbola, primetio da je prvi izbor na draftu igrač potpuno istog imena kao što je njegovo. Krajem iste godine u književnom časopisu Bungei šunđu slučajno je naišao na publikaciju koju je napisao još jedan njegov imenjak.

Tako se rodio njegov neobičan hobi. Naime, Japanci tradicionalno svake godine mnoštvu poznanika, kolega i mušterija šalju novogodišnje čestitke koje pošta isporučuje tačno prvog januara ujutru. U njima, pored lepih želja, primaoce ponekad ukratko obaveste i o važnim ličnim događajima u prethodnoj godini, kao što su brak ili rođenje deteta. Tanaka se, međutim, zabavljao tako što je u svojim čestitkama prijatelje i porodicu upoznavao sa tim za kojeg je imenjaka saznao u prethodnoj kalendarskoj godini.

Jedna vrsta prekretnice, koja je taj hobi usmerila ka nečem većem i ozbiljnijem, desila se krajem 2002. kada ga je poznanik zamolio da ga privremeno zameni kao urednik veb-sajta tokom novogodišnjih praznika, što je on iskoristio da objavi te čestitke. Tada mu se javio jedan imenjak koji je tvrdio da se bavi industrijskim dizajnom i za kojeg se ispostavilo da živi u istom kvartu Tokija, zbog čega su odlučili da se sretnu. Tako je pre tačno 20 godina junak naše sage prvi put upoznao nekog od svojih brojnih imenjaka.

„Osećao sam se kao da sam se sreo sa svojim odrazom u ogledalu. Moj imenjak je to lepo formulisao rekavši da ima utisak da se sastao sa blizancem s kojim je prethodno bio rastavljen. Među nama se razvila čudna solidarnost, kao da smo rođaci ili stari drugovi koji poseduju nešto zajedničko“, kaže gospodin Tanaka i dodaje da je tada poželeo da se svake godine upozna sa još jednim imenjakom.

Spletom okolnosti, Hirokazu Tanaka s kojim se naš sagovornik sastao naredne, 2004. godine, bio je direktor firme za dizajn veb-sajtova, što je dovelo do toga da se pokrene veb-stranica tanakahirokazu.com. Pet godina docnije, koristeći taj sajt, naš sagovornik je pokušao da organizuje prvi sastanak osoba tog imena. Za tu ideju su se zainteresovali producenti noćnog zabavnog programa privatne televizije „Nipon“ i mada se tada okupilo svega sedam, osam Hirokazu Tanaka, ta emisija je imala nemali odjek – uprkos noćnom emitovanju na internetu je ušla među deset najzapaženijih tog meseca, te otvorila put za dalji, javni rad na okupljanju imenjaka jer je privukla pažnju i mnoštva drugih medija.

Kako je među imenjacima sa kojima se upoznao bio i proslavljeni kompozitor muzike za „Nintendo“ video-igrice, naš Hirokazu Tanaka je odlučio i da napravi originalnu pesmu posvećenu ljudima s njegovim imenom. Ubrzo potom, njemu se obratila jedna izdavačka kuća sa željom da objavi knjigu o Hirokazu Tanakama, u kojoj je figuriralo 14 osoba s tim imenom. Usledile su ponude za organizovanje javnih događaja i nove nastupe u medijima, pa je 2010. godine počelo redovno godišnje okupljanje Hirokazu Tanaka. 

Dug put do Ginisovog rekorda

Organizator jednog javnog događaja tog tipa tada je gospodinu Tanaki sugerisao da bi on i njegovi imenjaci mogli da probaju da postave Ginisov svetski rekord. Naš sagovornik stoga se mejlom obratio Ginisovoj kancelariji u Londonu, koja mu je odgovorila da ne postoji kategorija rekorda u vezi ljudi koji dele isto ime i predložila da se ona uspostavi, s tim da broj imenjaka koji žele da postave rekord mora da bude najmanje 50.

Zato je naredne 2011. Hirokazu Tanaka okupio još 70 svojih imenjaka kako bi se upisali u Ginisovu knjigu rekorda. Pošto su dva imenjaka morala da brzo napuste prostoriju, a još dva zaboravila da donesu dokumente kojim bi mogli da dokažu svoj identitet, kao nosioci novog Ginisovog svetskog rekorda zvanično je prihvaćena 67 osoba po imenu Hirokazu Tanaka.

Međutim, usledilo je ogromno razočarenje, hladan tuš, kada je štab Ginisa u Londonu nekoliko meseci kasnije javio da je saznao da su se 2005. godine u SAD tokom snimanja emisije za televizijsku stanicu En-Bi-Si okupile čak 164 žene po imenu Marta Stjuart. To je bila velika nepravda jer u trenutku kada su se Amerikanke zarad snimanja zabavne emisije okupile u Ginisovoj knjizi rekorda nije postojala takva disciplina, niti su njihovom skupu prisustvovale Ginisove sudije koje bi se uverile u ispravnost tvrdnji učesnica, odnosno, njihov identitet.

„Kad sam saznao da se na jednom mestu okupilo 164 Marti Stjuart doživeo sam veliki šok. To je bio duplo veći broj od našeg. Međutim, odlučio sam da od naredne godine probam da nađem više imenjaka tako što ću proširiti aktivnosti sa Tokija i okoline na celu zemlju.“

Tanaka je putovao u gradove Nagoja, Osaka i Fukuoka organizujući susrete imenjaka. Koncentrisao se na zapadni deo Japana, u kojem naročito puno ljudi nosi prezime Tanaka, i strpljivo radio na širenju kruga poznanika. Ipak, do obaranja rezultata koje su postavile Marte Stjuart našem sagovorniku trebalo je još čitavih 11 godina – njega i njegove imenjake u nastojanju da se upišu u Ginisovu knjigu rekorda ometali su tajfuni i pandemija. To se naročito odnosi na 2020. godinu kada je trebalo da budu održane Olimpijske i paralimpijske igre u Tokiju. Trebalo je da one, kao takmičarski festival ispunjen rekordima, posluže kao prigodna uvertira za Ginis izazov Hirokazu Tanaka.

Mada su same Igre pomerene, a Tanake bile sprečene da se okupe radi obaranja Ginisovog rekorda, epidemija im je podarila dobrobit u formi uvođenja video-konferencijskih aplikacija koje su im omogućile da lakše i češće komuniciraju. Ipak, put ka postavljanju novog rekorda nije bio lak ni nakon što je postalo jasno da bi masovno vakcinisanje uskoro moglo da omogući dugo željeno okupljanje.

„Tu digitalnu transformaciju smo uspešno izvršili, ali nas je zadesila nova nesreća jer je pedesetogodišnji Hirokazu Tanaka iz Osake krajem 2021. preminuo od posledica zaražavanja korona virusom“.

Ta tragedija, međutim, učvrstila je odlučnost Tanaka da postave Ginisov rekord jer je preminuli bio osoba koja je patila od urođenog genetskog oboljenja kostiju zbog čega je čitav život proveo u kolicima, ali je uprkos tome prelazio velike razdaljine da bi učestvovao u sastancima, uključujući tu i onaj oktobra 2017. namenjen obaranju Ginisovog rekorda, koji se završio neuspehom jer je tajfun poremetio saobraćaj i onemogućio dolazak velikog broja imenjaka.

„Tada sam shvatio da nemamo više vremena da čekamo pogotovo što je među članovima bilo i osoba u starosti, pa smo napravili plan za oktobar 2022, do kada će, verovali smo, epidemija proći.“

Misao iza delovanja Hirokazu Tanake

Naš sagovornik, zaposleni u najvećoj japanskoj reklamnoj agenciji „Dencu“, kaže da je tada počeo da radi na obnavljanju brenda Hirokazu Tanaka, tako što je stvorio novi logo i počeo da daje oglase u novinama usmerene na traganje za imenjacima s pozivom da se jave „jer mogu da postanu svetski broj jedan i bez mnogo truda“. Tanaka objašnjava zašto je formulisao takvu krilaticu:

„Ceo svet je orijentisan na rezultate – ko se trudi bude nagrađen; nagrade se daju u odnosu na postignute rezultate. Međutim, taj način razmišljanja prouzrokuje dosta trvenja, pa je meni bila interesantna ideja da se može postati prvi na svetu u nečemu prosto tako što si se našao na određenom mestu, prosto zato što si živ“.

Pored toga, Tanaka kaže da je u oglasima apelovao na svoje imenjake da okupljanjem prevaziđu podele i otuđenje koje su prouzrokovali digitalizacija i epidemija.

On dodaje da je tokom priprema za obaranje rekorda prošle godine, podstaknut činjenicom da se u Ukrajini sukobljavaju ljudi istih imena koji govore istim jezikom, nastojao i da u eter pošalje poruku o toleranciji, odnosno, prevladavanju malih (ali potencijalno vrlo opasnih) razlika naglašavajući jedinstvo imenjaka.

Dvadeset devetog oktobra prošle godine, nakon 11 godina borbe za ostvarenje rekorda i punih 20 godina delovanja u svrhu upoznavanja i povezivanja imenjaka, naš sagovornik je uspešno organizovao okupljanje 178 Hirokazu Tanaka u tokijskom kvartu Šibuja. 

O tom trenutku kaže: „Pao mi je teret sa ramena, jer su svi puno očekivali. Svi su bili radosni. Takođe, na događaj su došle i majka i sestra Hirokazu Tanake koji je preminuo godinu dana ranije. Interesantno je da su mnogi učesnici izražavali zahvalnost roditeljima za to što su im dali to ime“. 

Novi hladan tuš

O postignuću tih japanskih muškaraca starosti tri do osamdeset godina, od kojih su neki posebno doputovali iz inostranstva, javili su mediji u 44 zemlje. I na iznenađenje našeg sagovornika, već 4. februara 2023. Srpkinje po imenu Milica Jovanović srušile su njihov rekord i decenije njegovog truda, u trenutku kada radost Hirokazu Tanaka još nije bila izbledela, kada su pomislili da će eventualni izazov doći ili od strane nosilaca nekog običnog i neupadljivog anglosaksonskog imena kao što je Džon Smit, s obzirom na to da je vest o rekordu Tanaka naročito bila emitovana (pa i ironično komentarisana) u medijima engleskog govornog područja, ili iz mnogoljudne Kine, gde i po nekoliko stotina hiljada ljudi nosi isto ime. Ako ne odatle, verovali su oni, onda iz Vijetnama, gde maltene četvrt populacije nosi prezime Ngujen, ili Južne Koreje, gde živi mnoštvo Kimova, Pakova i Lijeva.

Ipak, gospodin Tanaka kaže da ga je na dalju borbu svojim pozitivnim razmišljanjem motivisao najmlađi sin, osnovac prvak. „Rekao mi je: Tata to znači da ćeš opet moći da dobiješ Ginisov sertifikat. Ti to možeš“.

Hirokazu Tanka, koji je u mladosti pratio događaje u vezi sa raspadom bivše Jugoslavije i čitao poznatu knjigu japanskog novinara Torua Takagija koja govori o tome kako su bošnjačke vlasti u Bosni i Hercegovini angažovale američke reklamne agencije za vođenje propagandnog rata protiv Srba, otud je već krajem februara dao nove oglase u novinama kojima traži još imenjaka ne bi li sa njima povratio tron koji je izgubio od naših Milica.

On kaže da veruje da bi njegovi imenjaci do kraja godine mogli da u tome uspeju s obzirom na to da se u Beogradu početkom februara okupilo 256 Milica Jovanović, a Udruženje Hirokazu Tanaka već sada broji 245 članova. 

Dostojanstveno nadmetanje i saradnja sa rivalima radi mirne koegzistencije

Ipak, dodaje da priželjkuje prijateljsko nadmetanje, da nije čovek koji voli da se takmiči bespoštedno i da je boriti se pohlepno za prvo mesto nedostojanstveno. Takođe, kaže da ga više od zvanja rekordera zanima stvaranje svetskog udruženja imenjaka u kojem bi se okupljali ljudi iz različitih zemalja i regija i vršila kulturna razmena.

„Bilo bi fino kada bi to udruženje preraslo u nevladinu organizaciju koja daje doprinos međunarodnom miru. Voleo bih da to najpre ostvarimo sa kolegama iz Srbije i da se to onda dalje proširi i na druge zemlje i regije. Jer, recimo, i u Rusiji i Ukrajini imate ljude koji se isto zovu. Bilo bi interesantno kada bi se okupili imenjaci iz te dve zemlje i njihovi politički lideri primetili da je rat glupost i budalaština“.

On je već u kontaktu s našim Milicama u vezi sa pokretanjem svetskog udruženja.

I dok se postizanje često besmislenih Ginisovih rekorda može učiniti kao površna delatnost usmerena na egoistično sticanje medijske pažnje, u slučaju gospodina Hirokazua Tanake i udruženja njegovih imenjaka, motivi su mnogo dublji i zreliji. Za njih, reč je ne samo o druženju i borbi protiv društvene otuđenosti, već i o doprinosu razumevanju između različitih kultura i uspostavljanju svetskog mira.

Put gospodina Tanake ka Ginisovom rekordu je spori proces postupne evolucije i mukotrpnog građenja zdanja prijateljstva i harmonije među pojedincima i narodima.