Da li će se šljivovica naći na Uneskovoj listi nematerijalne baštine

Gost Jutarnjeg programa, dr Ivan Urošević, predsednik Saveza proizvođača rakije Srbije, navodi da bi Uneskovo priznanje značilo da je neko prepoznao srpsku šljivovicu kao nešto što je posebno i jedinstveno u svetu i kao jedan bitan istorijski element našeg naroda.

„To bi i mi trebalo da iskoristimo kao jedan signal da se malo probudimo i da naš odnos prema šljivovici i prema rakiji kao kategoriji promenimo i počnemo da ulažemo u smeru njene popularizacije, kulture konzumacije i svega onoga što je ona za naš narod kroz istoriju značila“, naglašava Urošević.

S obzirom na to da su voćne rakije i šljivovica jako malo poznata kategorija van ovih prostora Balakna i istočne Evrope, to bi značilo da će ta kategorija i vidljivost ovog pića na svetskom nivou doći do izražaja.

Na Uneskovoj listi se trenutno ne nalazi veliki broj alkoholnih pića. Tu je belgijsko pivo, a Japan je podneo inicijativu za sake, tako da bismo mi na neki način prednjačili u odnosu na ostala svetska alkoholna pića.

„Mi odnos prema šljivovici i prema rakijama treba da promenimo u jednom hedonističkom pristupu. Pre svega kultura konzumacije, odgovorna konzumacija, kako se servira, kako slaže sa hranom. Pogled naš na rakiju uopšte treba da se promeni, onako kako su Francuzi uspeli sa konjakom ili Škoti u viskiju“, ističe gost Jutarnjeg programa.

Prvi pisani podaci o proizvodnji šljivovice mogu se naći u Dušanovom zakoniku. Na prostorima zapadne Srbije i istočne Bosne dugi niz vekova su gajene autohtone sorte šljiva i tu je bila baza iz koje je potekla proizvodnja šljivovice. U drugim delovima Srbije su se više proizvodile rakije od grožđa.

„Ali uopšte rakije od voća su dugo tradicija na našim prostorima i kroz nove tehnologije i današnje znanje i razmenu znanja imamo zaista dosta visok kvalitet voćnih rakija na našem tržištu“, napominje Urošević.

Naša zakonska regulativa je u potpunosti usklađena sa regulativom Evropske unije kada je u pitanju proizvodnja i prodaja alkoholnih pića, ali uvek dolazimo do toga da je primena te regulative problematična, dodaje predsednik Saveza proizvođača rakije. Zakon je jasno definisao da proizvođači moraju da budu registrovani, da moraju da prođu određene hemijske analize, da imaju određene uslove za proizvodnju.

„Kod nas je još uvek problem što primena tog zakona, posebno u prometu alkoholnim pićima nije u potpunosti inplementirana. Ne bi trebalo da našu tradiciju proizvodnje voćnih rakija i šljivovice kod srpskih domaćina menjamo, mora da ostane kao tradicionalna, samo je stvar da promet bude regulisan. Mi za svoju dušu možemo da proizvedemo, ali ne smemo da je prodajemo zato što se na taj način krši čitav niz zakona“, ističe dr Ivan Urošević.

Važno je da ono što se nalazi na tržištu kada dođu stranci i probaju rakiju da se ne dogodi da ne požele da je ponovo piju, samo zato što su probali neku lošu koja nije proizvedena na pravi način, zaključuje dr Ivan Urošević.