U Muzeju vune ćete saznati koje su sve njene dragocene upotrebne vrednosti

Nacionalno udruženje starih i umetničkih zanata „Naše ruke“ broji oko pet stotina članova. Prošle godine su na obodu Beograda kupili imanje i osnovali muzej posvećen materijalu koji ih sve povezuje – Muzej vune. Zbog živahnih eksponata, postavka se menja preko noći.

„Juče su nam pojele pola eksponata, zato što je sve seno ili slama. Ovce slobodno šetaju po muzeju, goste se tokom noći, pa se mi svako jutro iznenadimo“, kaže Dejan Milosavljević iz Udruženja „Naše ruke“.

Svaka sezona šišanja ovaca otvara pitanje: Šta sa vunom? Retko je ko otkupljuje i to po ceni koja pokriva deseti deo šišanja ovce. Za kilogram vune ovčar može dobiti tek pola kilograma soli. Zato je najčešće na tavanu ili bačena kraj puta, a neretko se i spaljuje.

Zanatlije žele da kroz brojne radionice na ovom imanju pokažu upotrebnu vrenost vune.

„Želja nam je da imamo jednu vunovlačaru ovde da je iskoristimo, pogotovo u poljoprivredi. Vuna je dobar izolacioni materijal. Ako imate salatu imate puževe u bašti, ako okolo postavite vunu, rešićete se puževa. Odlično služi kao malč“, napominje Milosavljević.

Od pletiva do omekšivača za veš – vunu je moguće upotrebiti na sto načina. Kugla pustovane vune prirodno omekšava veš, o blagodetima vunenih čarapa se već dosta zna, ali je kao zamenu za plastične folije u proizvodnji jagoda malo ko probao da primeni. Odlično se pokazala i u procesu stvaranja organskog đubriva.

„Vuna je dobra kao azotna masa, kao zelena masa, jer zbog svoje strukture, pretežno keratina, hrani i gljivice i bakterije. Zato je zgodno imati je u kompostu“, naglašava Predrag Paunović iz Udruženja „Permakultura Srbije“.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko milion i 600 hiljada ovaca, samo jedna prosečno daje oko dva i po kilograma vune. Zato se u Brajkovcu nižu ideje, kako da ekološki problem postane resurs na imanju.