Kakve su veze Srbije sa kozačkim pop-artom

Kombinovana tehnika klasičnog pop-arta sa tradicionalnom kozačkom kulturom na platnu možda ne bi bila čudna da ne dolazi iz ruke daltoniste. Bez obzira na tu poteškoću, Maksim Iljinov imao je 30 samostalnih i više od 100 zajedničkih izložbi.

„Imam iskustvo, znam da je trava zelena, nebo plavo a ja riđ, ja to znam ali ne vidim. Zato imam obeležene kantice s bojom, radim po osećaju. Vidim samo tri boje, plavu, crvenu i žutu", rekao je Iljinov.

Trenutno, njegove slike se ne prodaju uspešno kao ranije, svakako ne više van Rusije. Maksima to ne opterećuje, kaže dok stvara, važno mu je da prenese poruku, a ako umetnik razmišlja o prodaji potpada pod tuđi uticaj.

„Kozačka umetnost uskoro će biti glavna u svetu. Doći će do revalorizacije svih životnih vrednosti. Mi ćemo svetu pokazati sve naše kozačko - porodicu, vojnu kulturu, kulinarsto, pravoslavnu veru. Mi ćemo pokazati svetu našu tradicionalnu Rusiju, a Kozaci će biti na čelu te avangarde", dodao je.

Kozačke vrednosti prepoznaje i kod srpskog naroda.

„Bio sam na Balkanu, u Beogradu, Banjaluci. Tamo imam mnogo prijatelja. Mi mnogo volimo srpsku kinematografiju, muziku, Bregovića, Kusturicu. Odrasli smo na tome i veoma nam je blisko. Imamo iste svetinje, čak je i jezik sličan. Bili smo na službi u crkvi na Balkanu - isto je kao kod nas. Ista hrana, piće, rakija", ispričao je umetnik.

Za svoj umetnički pravac kaže i da je delimično samoironija jer Kozaci imaju dobar smisao za humor i ironiiju, i vole da se smeju. Ono što ne uspe da ispriča kroz slike, priča kroz poeziju i rep muziku. Maks, Kozak sa Dona, iza sebe ima tri studijska albuma i 10 singlova.