Beo-zoo vrt obeležio 85. rođendan, poziva na „bekstvo iz grada - van grada"

Svake godine, Beo-zoo vrt poseti oko pola miliona ljudi, a on uvek ima nešto novo da im ponudi i da ih iznenadi.

„Prednost vrta koji je u centru grada ima svoje prednosti, lako se može doći, blizu je svim turistima... Postoje gradovi u Evropi koji u centru imaju zoološke vrtove, u Barseloni, Bidimpešti, Beču, rekao je u Beogradskoj hronici direktor Zoološkog vrta Srboljub Aleksić.

Dodao je da je, s druge strane, nedostatak lokacije to što se vrt ne može proširiti. Ipak, kako kaže, i tu ima pomoći, jer se vrt može preurediti, a mogu se i poboljšati uslovi držanja životinja.

„Nekoliko velikih projekata smo završili u poslednjih četiri, pet godina, planiramo i neke u nove u narednom periodu, vrt ostaje gde jeste i trudićemo se da ga napravimo što boljim", rekao je Aleksić.

Kaže da tokom leta, kada je sezona, i u uslovima van pandemije, 20 do 30 odsto posetilaca vrta - čine stranci.

U planu je početak rada edukativnog centra i nove ambulante kao i karantinskog prostora. Beo-zoo vrt takođe redovno učestvuje u akcijama vraćanja jedinki u prirodna staništa, i deo su Evropskih programa za zaštitu određenih vrsta životinja.

Inače, slika pitona van terarijuma nedavno je izazvala veliku pometnju na društvenim mrežama. U Beo-zoo vrtu su objasnili o čemu je zapravo reč.

Piton Uroš voli da se sunča i to radi jednom nedeljno. Čim mu priđu zaposleni Beo-zoo vrta, on zna da mu sledi sigurnih 15 minuta hedonizma. Umiri se i strpljivo čeka da ga iznesu napolje.

„Ukoliko su životinje u mraku, tj. nemaju pristup UV zračenju, onda nema produkcije D vitamina , nema vezivanja kalcijuma, dolazi do velikog, prekomernog stvaranja hrskavice koja ne može da podrži onu arhitekturu kostiju koju bismo mi trebali da imamo i na taj način dolazi do jedne patološke pojave. Da bismo sve to izbegli mi naravno korisitmo uvek te suplemente, ali kada su ovi lepi letnji dani u pitanju, onda se 2 u 1 spoji", objasnio je Kristijan Ovari, biolog.

Uroš nije otrovnica. Zapravo, u Beo-zoo vrtu i nema otrovnih zmija.

„Ne, ovo je uobičajena procedura tokom letnjih dana kada su letnje temperature, zmijama prija sunce, tako da ih redovno iznosimo, ovde na ovaj plato da se sunčaju", dodao je Petar Jovanović, radnik u Beo-zoo vrtu.

„Jedina opasnost koja može da nastane ukoliko nas zmija kojim slučajem ne zameni za svoj plen, pa hoće da ugrize, upravo se iz tog razloga koriste ove rukavice, tako da ne možemo biti ujedeni, ili kod većih zmija kada se radi obavezno je prisustvo bar još nekog ukoliko se neko nađe u problemu da može da pomogne, da priskoči, da skinemo zmiju, ne zato što se mi plašimo da ćemo mi biti povređeni, nego zbog tih kukastih zuba da njoj ne bismo polomili zube", ispričao je Ovari.

Strah od zmija, uglavnom je naučen 

Ukoliko se plašite zmija, zaposleni u Beo-zoo vrtu će vam rado pomoći da savladate strah. Potrebno je samo da dođete rano ujutru, jer zmije ne vole jako sunce.

„Kada su manje zmije u pitanju, naravno prva reakcija je - Jao pazi zmija", svi su u panici. Deca tu imaju mnogo manje predrasuda, oni prosto posmatraju svoje roditelje i prate njihove reakcije. Ako vide da su roditelji u panici, deca se isto tako ispaniče, a kada vide da roditelji nemaju straha, deca prva hoće da dođu pomaze životinju", objasnio je Ovari.

Strah od zmija je uglavnom strah kome nas je neko naučio. Ako naiđete na zmiju koja palaca jezikom, nemojte se plašiti. Zmija jezikom prepoznaje mirise i tako otkriva okolinu.

Čoveka će napasti samo ukoliko se oseti ugroženo, ili ako je nagazite, u suprotnom će mirno proći pored vas.

„Svakako, ko god ima želju, može da dođe kod nas, pa ćemo mu vrlo rado objasniti sve što treba kako bi se razbili strahovi od nekih životinja", rekao je direktor zoo-vrta Srboljub Aleksić.