Azijska putovanja nikuda – relaksacija, duhovnost i romansa ili kolektivno ludilo

Nova forma turizma u istočnoj i jugoistočnoj Aziji širi se, poznata pod nazivom „putovanje nikuda“, koju su donela ograničenja u kretanju stanovništva između država usled pandemije kovida.

Reč je o putovanju u kojem prevozno sredstvo, umesto odlaska na određenu destinaciju, drugačiju od polazne tačke, prosto napravi krug i vrati se na mesto odakle je krenulo, odnosno, o putovanju čiji glavni cilj nije odlazak na novo odredište, već uživanje u usluzi koja se pruža tokom vožnje.

U drugoj polovini avgusta najveći japanski avioprevoznik ANA ukrcao je 334 ljudi u svoj divovsku letelicu „Erbas A-380“ na aerodromu Narita i poveo ih na kružni let iznad najvećeg domaćeg ostrva Honšu, kojim je oponašan put za Havaje.

Naime, iako avion ni u jednom trenutku nije napustio japanski vazdušni prostor, osoblje i putnici su se pretvarali da idu u Honolulu – posada je nosila košulje u havajskom stilu, emitovani su muzika i snimci s tih vulkanskih ostrva i servirana hrana koja se inače nudi tokom letova za taj pacifički arhipelag u sastavu SAD.

Romansa u vazduhu

Japanska kompanija, međutim, nije pionir putovanja nikuda. Ranije tog istog meseca tajvanski avioprevoznik „EVA er“ izveo je tročasovni let koji je počeo i završio na aerodromu Taojuan, u glavnom gradu Tajpeju. Glavne atrakcije tog leta koji je reklamiran kao „iskustvo u alternativnom putovanju“ i za koji su karte koštale između 180 i 215 američkih dolara, bili su posmatranje obalskog pejsaža i vrsna jela koje je pripremio ugledni japanski kuvar Motokazu Nakamura.

Kao magnet za roditelje sa malom decom poslužio je i eksterijer aviona, koji je bio oslikan u istočnoj Aziji vrlo popularnim japanskim crtanim likom Kiti-ćan.

Ista tajvanska kompanija za katolički Božić (koji u istočnoj Aziji važi za romantični dan kada zaljubljeni izlaze zajedno) i Novu godinu organizovao je i tri „ljubavna leta“ nikuda, čija je svrha upoznavanje između pripadnika suprotnog pola.

Karte za te kružne letove mogli su da kupe samo mladi u dvadesetim i tridesetim godinama. Za blizu 300 američkih dolara, pored tročasovnog leta, oni su dobili još dva sata zabave na aerodromu, kako bi imali više vremena da među putnicima pronađu novog partnera.

Putovanje nikuda kao duhovno iskustvo

Veliki inovator u uslovima epidemije je i tajlandska avio komanija „Tai ervejz“, omiljena u Aziji a i šire po svojoj usluzi i atraktivnim stjuardesama, ali teško opterećena dugovima.

Krajem novembra organizovala tročasovni let u kojem je njen avion prosto preleteo važne budističke hramove i spomenike u zemlji, njih čak 99, kako bi vernicima pružio priliku da upute molitve tim svetim mestima i recitiju odlomke iz budističkih sutri. Putnici su, uz štampane molitvenike, kao suvenir sa tog putovanja dobili i talismane koji treba da ih zaštite od nesreće.

Rukovodioci tajlandskog avioprevoznika, kojem preti bankrot, da bi ublažili finansijske muke prouzrokovane epidemijom kovida, inače su ranije, u septembru, otvorili u sedištu svoje kompanije u Bangoku restoran-kafe u kojem služe stjuardese, a gosti, sedeći na sedištima kakva se inače viđaju u ekonomskoj i biznis klasi aviona, mogu da konzumiraju hranu koja se služi tokom leta i uživaju u izloženim modelima letelica.

Interesantno je da je „Tai ervejz" uveo i uslugu isporuke jela koja se u normalnim uslovima služe na njegovim letovima na kućne adrese naručioca. Kompanija čak nudi iskustvo virtuelnog leta u simulatorima u kojima se inače obučavaju njeni piloti. Zainteresovani mogu da biraju između čak četiri različita simulatora – za „Erbas A-380“, „Boing-777“, 747 i 737.

Krstarenje nikuda

Na putovanje nikuda, naravno, ne mora se ići isključivo avionom. Zašto ne brodom? Da su mogućnosti neograničene shvatili su menadžeri kompanija „Genting kruz lajnz“ i „Rojal karibien“, koje odnedavno organizuju plovidbe nikuda iz singapurske luke.

U sklopu incijative lokalne vlade za oživljavanje turizma, divovsko plovilo „Rojal karibiena“ sa 1.148 članova posade i zabavljača pošlo je iz singapurske luke 3. decembra na četvorodnevni put nikuda.

Ideja je bila da taj kruzer, čiji je zadatak u redovnim uslovima da prevali hiljade nautičkih milja, prosto baci sidro nedaleko od obale grada-države i, stojeći ukotvljen, odnosno polako kružeći, zadovolji ukrcane putnike željne provoda i umorne od stega koje je nametnula epidemija korona virusa tako što će ih zasuti raznovrsnim sadržajima: dobrom hranom, bazenom, teretanom, klizalištem, koncertima i igrama na sreću.

Taj koncept naišao je na odličan odziv jer je brod poneo čak 1.688 putnika, uz stroge higijenske i epidemiološke mere – između ostalog, svi članovi posade i gosti morali su da se testiraju na virus maksimalno 72 sata pre polaska, da neprekidno nose maske i telefone s aplikacijama za praćenje kretanja.

Tako se početkom ovog meseca, blizu 3.000 ljudi ukrcalo na brod „Rojal karibiena“ u Singapuru kako bi uživali u novoj, moglo bi se reći, nadrealnoj vrsti putovanja. Ovo uprkos tome što je, kako je dobro poznato, početkom godine u Japanu kruzer „Dajmond prinses“ nedeljama bio u karantinu i u žiži medija zbog masovne zaraze novim koronavirusom, kao uostalom i brod „Grand prinses“, koji je početkom marta nedaleko od američke zapadne obale postao ploveće žarište epidemije kovida.

Međutim, kada je osamdesetrogodišnji muškarac, nakon što je dobio dijareju, testiran u ambulanti na brodu u blizini Singapura i rezultat se pokazao pozitivnim, te putovanje nikuda naglo prekinuto, kolektivno sećanje na dve ploveće „kovid princeze“ s početka godine je iznenada oživelo.

Ironično, kasnije se ispostavilo da je stari putnik ipak bio negativan, odnosno, da je singapursko putovanje nikuda prekinuto zbog netačnog medicinskog nalaza.

Argumenti za i protiv putovanja nikuda

Putovanje nikuda zvuči ironično i iracionalno. Ne samo što se čini lišenim smisla, s obzirom da se u njemu ne ostvaruje osnovna svrha putovanja – odlazak na određenu destinaciju radi posla ili odmora, već, kažu kritičari, često predstavlja i neprofitabilan čin i, stoga, neopravdano zagađivanje životne sredine.

U psihološkom i moralnom smislu, naročito se odbojnim i uznemirujućim čini prodaja iluzije i lečenje frustracija kroz pretvaranje – iluzije da se posećuje neko odredište, poput popularnog izletišta ili religijskog kompleksa; infantilno pretvaranje da se putuje u inostranstvo kada se zapravo ostaje u sopstvenoj zemlji.

Ipak, ne treba prevideti činjenicu da preduzeća iz oblasti turizma i transporta imaju šta da dobiju, čak i kada je sam let ili plovidba nikuda ekonomski neisplativa. Naime, ona organizovanjem alternativnih putovanja ostvaruju prisustvo u medijima, ostaju u svesti potrošača, upošljavaju deo svojih radnika i pozicioniraju se na tržištu za vreme posle epidemije. Ona time takođe ostavljaju i utisak da su proaktivna i inovativna, te da ne čekaju prosto da ih spase država.

S druge strane, potrošači, pored zadovoljenja želje da izađu iz kuće i povrate bar delić života kakav su imali pre epidemije, mogu sebi da kažu i da su probali nešto što pre nije postojalo, da su bili među nekolicinom koja je iskusila novu, neobičnu formu turizma.

U zavisnosti od toga na šta se od gore pomenutog stavi akcenat, putovanje nikuda može biti ocenjeno kao jedna vrsta kolektivnog ludila izazvanog dubokom psihološkom i ekonomskom krizom koju je donela pandemija, ili kao poštovanja vredan pokušaj da se uradi šta se može u izuzetno teškim uslovima.

Ono je, verovatno, i jedno i drugo.