Ново туристичко чудо у Јапану – пут авионом до Хаваја без одласка из земље

У Земљи излазећег Сунца, чији имућни грађани, у поређењу с многим другим земљама света, воле да вишак прихода троше на путовања, у току је еволуција чудесних, нових форми путовања.

Ту туристичку новотарију, наравно, проузроковало је ширење коронавируса и односи се не на реални, већ на виртуелни, или нешто што би се можда могло назвати „паралелни“, свет. 

Наиме, јапански грађани, који су као и многи широм света тренутно везани за своје домове због опасности од коронавируса, већ неколико месеци имају прилику да преко својих компјутера учествују у виртуелним турама у којима водичи који се налазе на одређеној домаћој туристичкој дестинацији, користећи паметне телефоне и лаке преносне камере, уживо емитују слику и тон с локација карактеристичних за тај крај, као што су видиковци, музеји, ресторани или продавнице сувенира.

Последњих недеља те интернет туре шире се и на иностранство, па јапански медији јављају о виртуелним путовањима у земље средње и јужне Америке, у којима јапански водичи који живе у тим државама снимају и пружају информације о локалним знаменитостима.

Међутим, тренд фингирања, односно, имитирања правог путовања ових дана у Јапану достиже нове, сасвим неочекиване домете – јапански авио превозник АНА данас је организовао деведесетоминутни лет унутар земље чији је циљ био да путницима дочара путовање на далеке Хаваје.

Пут авионом до Хаваја и назад унутар сопствене земље 

Особље те авиокомпаније, обучено у хавајске кошуље, дочекало је 334 путника на аеродрому Нарита који опслужује Токио поздравом „алоха“ и укрцало их у летелицу коју иначе користи искључиво за летове до Хаваја и назад, и која је препознатљива по томе што је целом дужином осликана мотивом симпатичне плаве корњаче. 

Током кружног лета над морем и највећим јапанским острвом Хоншу путницима је, јављају домаћи медији, сервиран сок од ананаса који компанија иначе нуди само током летова за Хаваје.

Куриозитет је да је, због великог интересовања, за учешће у овом јединственом искуству, у којем све било као на путу за Хаваје, осим што није било самих Хаваја (и лет није трајао седам сати како је то уобичајено), требало проћи кроз лутријски филтер. Само они чија су имена извучена путем жреба су имали право да купе карту за фингирани пут на популарна америчка острва. Пријављених је било чак 150 пута више него места у авиону.　

Замена за стварност добра као и стварност сама

Хаваје годишње посети више од милион и по јапанских туриста. Рекорд је забележен 1997. године када је на песак тих рајских острва стало чак 2,2 милиона Јапанца.

Идилична вулканска острва у средишту Пацифика, на отприлике пола пута између далекоисточне царевине и севеноамеричког континента, међу Јапанцима су омиљена као одредиште за венчање и медени месец, провођење новогодишњих празника, али и као локација за породични одмор, због чега су Хаваји за пуно јапанске деце прво иностранство које су видела у животу. Јапански џетсет – спортисти, глумци, певачи – често купују станове и куће на тим сеизмички трусним острвима удаљеним око 6.250 километара од њиховог завичаја.

Компанија АНА, тренутно највећи јапански авио-превозник, пре пар година додала је својој флоти три широкотрупна авиона „ербас А-380“ који могу да понесу сваки око 580 путника, управо да би максимално подигле профитабилност линије за Хаваје, чија се попуњеност током целе године (пре почетка епидемије) кретала између 80 и 90 одсто.

Због свега тога није изненађујуће да су за фингирано путовање изабрани управо Хаваји и ваздушни див, „А-380“, који је својим великим капацитетом омогућио да преко 330 путника задржи релативно безбедно растојање.

И док путници на одглумљеном лету листом изјављују да им је драго да су могли да бар донекле осете атмосферу путовања и наслуте бар нешто од Хаваја, што указује на то да је он успешно одиграо улогу психолошког вентила за фрустрацију насталу услед неслободе кретања коју је проузроковао коронавирус, остаје нејасно како би се таква врста путовања могла назвати, односно, окарактерисати.

Недоумица превасходно лежи у томе што учесници нису имали баш никакав додир са одредиштем путовања – ни реално, физички, ни посредно, путем слике и тона. Штавише, они чак, нису дошли у додир ни са копијом дестинације – врста виртуелног путовања каква се може искусити у забавним парковима или филмским студијима где постоје имитације светски познатих предела и зграда из других делова света.

Њихов пут стога се опире дефиницији. Он није ни прави, ни виртуелан. Јер, иако нестваран у смислу да се летелица није запутила ка Хавајима, он је ипак реалан и чињеничан јер је изведен у материјалном објекту и физичком простору, а не на електронској мрежи или у нечијој машти.
Међутим, када се узме у обзир глума и имитација у одевању, он би се можда могао назвати „театралним“.

Театрални туризам

Искуство јапанских „путника“ психолошки подсећа на задовољство какво потрошачи осете када дођу у посед фалсификата неке познате марке. Скоро сви знају да производ који су купили није аутентичан и квалитетан, али се, ипак, праве да јесте и при том се осећају важним и задовољним.

Када се има на уму та интересантна људска логика, „театрални“, „фингирани“ или „лажни“ туристички лет за Хаваје на који је у два часа поподне 22. августа пошао авион-корњача јапанског авиопревозника АНА, није сасвим несхватљив, а можда се може рећи и да концептуално није потпуно оригиналан или незабележен, јер сличан феномен имитације већ постоји у индустрији одевних и других предмета.

Упркос томе, немогуће је отети се утиску да он представља нову димензију у имитирању стварности и нови доказ да се у савременом друштву све више брише разлика између аутентичног и глумљеног, истинитог и лажног.

Са својим забавним парковима који имитирају стране земље, попут „Шпанског парка“, „Швајцарског села“ или „Ххоландског града“, са својим холограмским музичким звездама, видео игрицама, виртуелним турама и сада фингираним летовима, Јапан је несумњиво претходница света у његовом све одлучнијем (и многи би рекли, све погубнијем) маршу ка театралном туризму и имитацији живота.