Da li nam je 2020. godina trajala duže

U velikom delu sveta je pandemija kovida-19 uzela maha u martu 2020. godine. Ubrzano širenje virusa i zatvaranje jedne po jedne zemlje bilo je iznenadno i zastrašujuće. Već  tada je bilo jasno da će godina biti obeležena neizvesnošću, stresom i napetošću, što sve utiče na naš doživljaj vremena.

„Vrlo je uobičajeno da ljudi usred traumatičnog iskustva imaju osećaj kao da vreme teče sporije, ili čak stoji“, kaže Alison Holman, istraživač na temu traume i percepcije vremena na Univerzitetu u Kaliforniji. „Odjednom imate osećaj kao da vreme mili“.

Ljudi koji su doživeli saobraćajnu nesreću tvrde da su imali osećaj kao da je sam incident trajao mnogo duže nego što jeste; oni koji prvi put skaču s padobranom procenili su da je njihov skok trajao mnogo duže nego što su prijavili iskusniji skakači.

Iza ovih primera stoji i čvršći, eksperimentalni dokaz – istraživanje u kome su ispitanici jednako dugo gledali fotografije sa neutralnim i sa zastrašujućim sadržajem, pokazalo je da su ispitanici procenili da su duže posmatrali zastrašujuće prizore.

Kajla Rankin, takođe istraživač na Univerzitetu u Kaliforniji, kaže da „emocije izvrću percepciju vremena“. Čitava mreža regija u mozgu upravlja našim osećajem za vreme, a istraživači se sve više i više zanimaju za to kako emocije poput straha i iznenađenja utiču na ove moždane regije. Iako još uvek čekamo biološki dokaz, subjektivno iskustvo nam potrvrđuje da uticaj i te kako postoji.

Na primer, Rankinova proučava poremećaje u percepciji vremena koji traju mnogo duže od eksperimenta u laboratoriji tako što prati studente koji iščekuju rezultate ispita na fakultetu i pravnike koji čekaju rezultate pravosudnog ispita.

„Koristili smo subjektivniji pristup pri istraživanju. Pitali smo ispitanike da li imaju osećaj kao da će beskrajno dugo da čekaju rezultate ili da će im stići dok se okrenu“.

Ispitanici koji su bili manje samouvereni da su uspešno položili ispit procenili su da su imali osećaj kako su mnogo duže čekali rezultate. Zabrinutost i osećaj da vreme nikako da prođe zajedno formiraju začarani krug – zabrinuti ljudi imaju osećaj da se vreme sporo kreće, a što vreme sporije ide, oni se sve lošije nose sa brigom.

Rankinova tvrdi da je zbog toga veoma verovatno da ljudi koji su bili izloženiji stresu od pandemije imaju iskrivljeniju sliku o vremenu. Zdravstveni radnici i ljudi čiji su bližnji stradali od virusa verovatno imaju lošiju percepciju vremena od ljudi koji su mogli da rade od kuće i koji nisu izgubili nikog bliskog.

Gubitak osećaja za budućnost usled stresa zbog pandemije je takođe veliki destabilizujući faktor za percepciju vremena. Kada je mnogim ljudima zaposlenje neizvesno, rasporedi u školi su nejasni, a pravila se često menjaju, teško je zamisliti šta će se sledeće desiti. Holmanova tvrdi da je osećaj o izvesnoj budućnosti veoma važan za našu sposobnost da ujutru ustanemo i bavimo se svojim svakodnevnim obavezama.

„Znamo šta radimo danas, večeras, sutra, imamo osećaj za to. A upravo nas taj osećaj motiviše da idemo dalje“, objašnjava. „Kada iskrivite nečiji osećaj za vreme i otrgnete mu budućnost sa vidika, to može da napravi veliki disbalans“.

Ova „vremenska dezintegracija“ kao odgovor na traumatičan događaj stvara rizik da će se osoba mentalno vezati za trenutak u kome se dešava nešto strašno. Holmanova kaže da „njima vreme ne teče kao što bi inače, i zbog toga pate još više jer ne mogu da sklone fokus sa negativnog događaja“.

Dodaje da ova godina nije samo običan traumatičan događaj, već da je hronični izvor stresa koji traje već dug vremenski period, povremeno jakim intenzitetom. „Možda nekome teško pada karantin, a onda im se iznenada član porodice razboli i završi u bolnici, što onda predstavlja akutni stres pored hroničnog“.

Ovakva kombinacija akutnog i hroničnog stresa na jedinstven način utiče na percepciju vremena, što je upravo i glavna tema istraživanja kojim se Holmanova bavi.

„Kada je u pitanju hronični stresor koji je ozbiljan koliko i ova pandemija, očekujem da će ova iskrivljena percepcija trajati sve dok se izvor stresa ne ukloni“, smatra naučnica.

Srećom, navodi da većina ljudi povrati osećaj za vreme ubrzo nakon što traumatičan događaj prođe. Ipak, iskrivljena slika o vremenu neminovno će uticati na naša sećanja iz ove godine. Holmanova kaže: „Pretpostavljam da će nam biti teško da se prisetimo detalja događaja iz ove godine“. Što možda i nije tako loša vest.