Na dnu Baltika počelo deaktiviranje „tolboja“, džinovske britanske seizmičke bombe

Uprkos tome što se bomba nalazi pod vodom, zbog toga što ima nekoliko tona eksploziva na sebi, oko 750 stanovnika evakuisano je iz područja blizu lučkog grada Svinoujšće, a čitava operacija će trajati oko pet dana.

Džinovska seizmička bomba „tolboj“ (visoki dečak) dugačka je šest metara i teži 5,4 tone, od čega polovina otpada na eksploziv.

U tom području britanska avijacija ih je koristila 1945. godine u potapanju nemačke krstarice „Lucov“. Ova bomba se zabila u dno na dubini od 12 metara i samo njen vrh viri.

Bomba će biti deaktivirana uređajem na daljinsko upravljanje, a ronioci već danima pripremaju teren. Otkrivena je prošle godine tokom radova na proširivanju kanala „Pjast“ koji vodi do Ščećina.

Seizmička bomba ogromne razorne moći

„Tolboj“ je bio seizmička bomba za uništavanje velikih meta, kao što su veliki bojni brodovi, tako što eksplodiraju blizu njih i uništavaju ih masivnim udarnim talasom.

Osim toga, pripada i kategoriji „bankerbaster“ bombi, koje su mogle da probiju debeli sloj zemlje ili betona i unište ili onesposobe dobro oklopljene i utvrđene mete, poput bunkera i podzemnih postrojenja.

Isprva je bilo planirano da ima deset tona, ali to nije bilo moguće logistički izvodljivo, pa je na kraju skoro prepolovljena težina, ali su bombarderi „lankaster“, čak i za tako „smanjenu“ verziju, morali da budu prilagođavani da bi mogli da je nose.

Bila je dugačka 6,4 metra, prečnika skoro metar i teška 5,4 tona. Aerodinamičnog oblika i ojačanog čeličnog kućišta, „tolboj“ je mogao da dostigne brzinu 1.210 kilometara na čas i probije čak pet metara armiranog betona. Pravio je krater dubok 24 metra i 30 metara širok.

Neki od primera uspešnog korišćenja „tolboja“ bili su onesposobljavanje postrojenja za sklapanje V-2 raketa „Kupola“ na severu Francuske u operaciji „Krosbou“ 24. juna 1944, kao i napad na tunel Somir dve nedelje pre toga kada su „tolboji“ probili brdo i eksplodirali u tunelu 18 metara ispod površine.

Korišćeni i u potapanju „Tirpica“, sestrinskog broda „Bizmarka“. U prvom napadu 15. septembra, jedan „tolboj“ eksplodirao je blizu broda, pokidavši pramac, zbog čega je bojni brod primio više od 2.000 tona vode.

Šteta je bila tolika da su nemački inženjeri procenili da bi trebalo devet meseci da se popravi, ali da je u tom trenutku rata nemoguće izvesti takve popravke. Od tada je korišćena kao plutajuća artiljerijska baterija.

Bojni brod je konačno potopljen sa još tri „tolboja" 12. novembra. Jedan od njih pogodio je topovsku kupolu „Cezar“, probio se do magacina sa municijom i detonirao ga, nakon čega je „Tirpic“ potonuo.