Vršac, grad bez reke sa 19 mostova
Osim po vetru i vinu, Vršac je poznat i po mostovima. Stare ćuprije, građene pre dva veka, odolevaju zubu vremena pa i danas imaju osnovnu funkciju – povezuju delove grada, spajaju Vršac sa okolnim mestima i svedoče o istoriji i kulturi grada.
Stari mostovi u Vršcu, njih čak 19, zidani su kako bi premostili potok Mesić, koji kroz samo gradsko jezgro vijuga čak četiri kilometra.
Hiroviti Mesić presušuje često, ali ume i da izazove bujični talas, u kome su svojevremno Vrščani izgubili živote.
Zato su stari vršački neimari ozbiljno shvatali svoju reku i pažljivo je premošćavali tamo gde su ljudi imali potrebu da paorskim zapregama ili paradnim fijakerima pređu s jedne na drugu obalu.
Od svih 19, lepotom i funkcionalnošću koju je zadržao do danas, ističe se most kod takozvane male crkve.
„On je jedan od najznačajnijih mostova ovde u Vršcu zato što predstavlja sponu Vršca sa jedne strane i sa druge Pančeva i Beograda. Pored svega toga most je od izuzetne umetničke vrednosti, pre svega, zbog prisustva secesije na njemu“, kaže Dejan Čimburović, kustos-istoričar gradskog muzeja.
Mostovi su obeležje grada, ali i razlog što Vršac nema tramvajsku liniju, jer tadašnji inženjeri nisu imali poverenja u vremešne ćuprije.
„Između dva svetska rata je postojao projekat da Vršac treba da dobije tramvajsku liniju i upravo zbog tih mostova, zbog njihove krhkosti, procenjeno je da oni ne mogu da izdrže jedan težak tramvaj. Danas smo svedoci da kamioni, traktori prelaze preko tih mostova i da im ništa ne fali“, navodi Tamaš Fodor iz Udruženje ljubitelja Starog Vršca „Feliks Mileker“.
Odolevaju i odolevaće vremenu
Stabilne kamene ćuprije demantovale su predviđanja inženjera, pa tako i danas, dva veka kasnije, svih 19 ima upotrebnu vrednost.
Vršački mostovi još dugo će spajati komšijske obale. Svih 19 biće sanirano tokom ove i naredne godine, u sklopu projekta kompletne rekonstrukcije potoka Mesić.
Biće ojačani i funkcionalniji, ali neće izgubiti na lepoti i autentičnosti, jer će sanacija biti rađena pod budnima okom Zavoda za zaštitu spomenika.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар