Jeste li probali kolače i torte bez šećera i brašna

Oni koji imaju visok pritisak vrlo dobro znaju šta su to namirnice ubice, koje bi trebalo da izbegavaju. Veljko Milićević, iako pati od hipertenzije, nije želeo da se odrekne slatkiša, već je situaciju preokrenuo u svoju korist. Počeo je da pravi biljne i presne torte i kolače.

„Biljna hrana u Americi prednjači i dokazana je kao zdrava hrana i kao takva prosto je kod mene probudila potrebu da pravim nešto da bi mogli ljudi da se zdravo hrane i da zdravo žive“, započinje Veljko svoju priču. 

Poslastice koje on proizvodi baziraju se na orašastim plodovima – lešniku, bademu, indijskom orahu, a najčešće se zaslađuju urmama i drugim voćem. A izgled nije jedina stvar po kojoj se razlikuju od tradicionalnih kolača.

„Osnovna razlika u nutritivnoj vrednosti ogleda se u tome što naši kolači sadrže zdrave biljne masti, nema rafinisanih masti. Takođe sadrže složene ugljene hidrate iliti šećere, pritom opet nagoveštavam nema belog šećera kao zamena je agava sa niskim glikemijskim indeksom“, objašnjava prehrambeni tehnolog Milana Mitorović.

Da je izabrao dobar poslovni put, potvrdu najčešće dobija od mladih, jer kako kaže, oni više brinu o ishrani. To govori iz iskustva jer u kući ima dvoje dece – milenijalaca.

„Milenijalci su neko ko vuče trendove. Oni hoće prvi da probaju sve, oni hoće da znaju šta jedu i zašto to jedu, nije im na prvom mestu da zadovolje svoju potrebu nego je na prvom mestu da vide kakva je to hrana, kako je spremana, ko je sprema i oni prosto vuku u tom pravcu trenda“, istakao je poslastičar.

Međutim, nije retkost da se za trendom povode i stariji želeći da utiču na izgled i zdravlje.

„Ne postoji statistika kod nas koja to može da utvrdi. U Evropi je to negde 29 odsto koji ide ka usvajajnju biljne ishrane i ja vidim po nekim svojim prijateljima koji su u početku govorili 'Šta to jedeš, kakve su to travke', a onda posle godinu dana dođu i pitaju šta da promene 'Malo mi je visok krvni pritisak, malo sam umoran' i po njima u stvari osećam kako se svest menja“, navodi Milićević.

Za četiri godine koliko posluje, bilo je mnogo eksperimentisanja. Od čak sedamdesetak vrsta kolača, stiglo se do desetak idelanih. To je značilo i spremnost na to da se u početku ne zarađuje, već isključivo ulaže.

Iako deluje prilično slatko, pokretanje posla sa zdravom hranom nije nimalo jeftino. To znači da biste ušli u ovaj posao potrebno je da budete vlasnik stana od sto kvadrata u centru Beograda, prodate ga i možete da počnete da pravite torte i kolače.