Šou mora da ide – predstave se ne otkazuju, igra se i pod temperaturom

Postoji, kažu glumci, jedno mesto koje poseduje magiju. Mesto, na kome ozdraviš za trenutak. Kada sa scene odeš, možeš imati i temperaturu i grip, ali tamo ne. Na scenu glumci izlaze sa velikim zadovoljstvom i predstave najčešće ne otkazuju ni kad su bolesni.

„Glumci su jako specifični, oni vrlo retko otkazuju predstave. Neki igraju pod temperaturom, neki dođu i odigraju knap i odmah odu. Pre par godina na jednom gostovanju Gordan Kičić je igrao predstavu koja traje dva i po sata sa temperaturom 38 i više“, rekla je Jelena Fatić iz Ateljea 212.

Nema ništa lepše za jednog glumca nego kad oseti da je publika prihvatila ono što je na probama stvarao. Gromoglasni aplauzi i energija koja se međusobno razmenjuje na sceni najbolja su nagrada. Zato je pravilo broj jedan – nikada ne izneveriti 400, 500 ljudi koji su po zimi ili u pretoploj letnjoj večeri prešli nekoliko kilometara da bi uživali u predstavi.

„Dođu ljudi u pozorište, kupili kartu a nema predstave. Ti ljudi više nikad neće da dođu u pozorište, nisu ludi. Tako da mislim da predstava mora da ide. Ako imate snimanje u Moskvi, 
ja sam imao kolegu koji je dolazio da igra epizodu, gde je mogao lako neko da ga zameni, ali on je dolazio iako je snimao u Rusiji. To je za poštovanje“, ispričao je glumac Branko Cvejić.  

Da publici ne bi uskratili uživanje, glumci uglavnom ne odustaju od predstava ni kad su bolesni, ali sve zavisi od uloga. Za one veće, koje zahtevaju da se na sceni bude tri ili četiri sata, ipak se mora obezbediti drugi glumac. Alternativa postoji i kada neko mora, iz privatnih ili poslovnih razloga, duže da odsustvuje. U dogovoru sa rediteljem, ansamblom i upravom, bira se najadekvatnija zamena, ali ni to se ne dešava često. 

„To se ne dešava često, ali nama koji radimo repertoarski, nama je važno da imamo dve opcije. Sva pozorišta moraju da se usklade, tako da nama znači da imamo alternaciju jer može jedan glumac da igra u drugom pozorištu, a da mi igramo alternaciju“, objasnila je Jelena Fatić.

Cvejić je jednom ipak propustio predstavu

Ako iz bilo kog razloga predstava mora da se otkaže, publici se ostavlja mogućnost da uzmu karte za drugu predstavu ili da za istu predstavu zamene karte. Ljubitelji scene u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212 znaju da zbog Branka Cvejića 50 godina nije otkazana nijedna predstava.

„Imao sam sreću da sam bio zdrav pa nisam morao da otkazujem nikad predstave“, iskren je Branko Cvejić

Jednom, ipak, nije došao na predstavu.

„Kod nas su bile predstave uvek u osam, predstava je ta u 'Stupici' slučajno bila zakazana u šest sati. Ja dolazim u sedam u pozorište... I to mi je ostalo tako da kad sam bio u bioskopu ja se trgnem pa proveravam – da nemam predstavu danas“, priča glumac.

Kod glumaca postoji veliki strah da će zaboraviti na predstavu ili da će zakasniti. Ipak, to se retko događa, a i kada se dogodi, publika im to nikada ne zameri.