Pantelići, hroničari Rađevine – ni batine nisu mogle da ga spreče

Dobrivoje se priseća da je njegova porodica bila dosta siromašna dok je odrastao, a da je on želeo posle osnovne škole da upiše fotografski zanat.

„Hteli su da postanem kovač, a ja nikako nisam hteo da pristanem na to. To je bio prvi sukob generacija. Sa majkom sam brao gljive po obližnjem brdu i za ono što sam nabrao mi je dala novac da kupim farmerke i patike. Umesto toga, otišao sam u Loznicu i kupio prvi foto-aparat“, priseća se Dobrivoje.

Kada je ocu i majci rekao da je kupio foto-aparat, a ne odeću i patike, dobio je batine kojih se i danas seća.

„Niko nije verovao da će jedan siromašni seljačić iz Brezovica uspeti u tome, ali danas cela Rađevina i zapadna Srbija znaju za Panteliće. Ivo Andrić je rekao da je čovek dužan da ostavi nešto svom rodnom kraju. Mi nemamo mnogo novca, ali imamo dar od boga da beležimo da naša pokolenja sutra znaju kako su živeli i u šta verovali njihovi preci“, objašnjava Dobrivoje.

Kako je krenula muževljevim stopama, Dobrila šaljivo kaže „našla krpa zakrpu“.

„Našli smo zajednički jezik. Zajedno radimo i u kući, njivi, štali, šumi i sa kamerom. Dogovaramo se. Najvažnije je što volimo našu Rađevinu, koju nismo napustili. Snimamo ljude koji žive tamo, koji su čiste duše i pošteni. Čuvamo običaje da se ne zaborave“, ističe Dobrila.

Dobrivoje i Dobrila napravili su pregršt snimaka, priloga i izveštaja o Rađevini i zapadnoj Srbiji. Kažu da imaju još puno posla i neispričanih priča, a neke od njih su podelili sa gledaocima Jutarnjeg programa RTS-a.