Ljuto, ljuće, 70 puta ljuće – papričice iz Niške Banje

Oni koji su probali papričice iz Aleksandrovog plastenika, uglavnom kažu da su do tog trenutka „samo mislili da su već jeli ljuto“.

I sam Aleksandar, se samo godinu dana pošto je iz radoznalosti zasadio prvu stabljiku, potpuno posvetio uzgajanju papričica i pravljenju ljutih sosova.

„Sosove pravim od papričica najljućih koje postoje na svetu, sa različitih kontinenata. Gledam da ne izađem iz tradicionalnih okvira domaće srpske zimnice, ali po malo nešto ubacim ili promenim, što nije standardno“, rekao je Aleksandar Tanić iz Niške Banje.

Sam smišlja recepte za ljute soseve sa belim grožđem i cimetom, kruškom i vanilom i još maštovitih kombinacija. A poznavaoci namirnica preporučuju ljutu papriku u ishrani.

„Ljute papričice sadrže alkaloid kapsaicin. Kapsaicin stimulativno deluje na varenje, otvara apetit i utiče na probavu. Deluje antiinflamatorno, znači protiv upala, što se koristi u borbi protiv reumatoidnih bolesti i artritisa“, rekla je Suzana Stevanović, profesor Poznavanja životnih namirnica iz Ugostiteljsko-turističke škole u Nišu.

Da li zbog toga, ili jednostavno zbog uživanja u ljutom ukusu, tek, mnogo je gurmana koji bez papričice ne sedaju za sto.

„U Srbiji se dosta jede ljuto, posebno jug Srbije. Međutim, 90 odsto jela se ne spremaju ljuta, nego gost po svojoj želji dodaje ljute soseve“, objasnio je Zoran Mirašević, predsednik Udruženja turističkih poslenika u Nišu.

Upravo tu Aleksandar vidi šansu za svoj biznis, kome se posvetio pošto je prošle godine prvih 500 bočica sosa prodao za mesec dana. A pripremao ga je sa zadovoljstvom.

„Mislim da je najbitnije za čoveka da radi nešto što voli, da mu je zadovoljstvo, a nadam se da će i prodaja dobro da ide i da ću moći da se izdržavam samo od toga“, smatra Aleksandar.

Ove godine, proizvodnja mu je deset puta veća. Kao i volja za radom u četiri plastenika, i uz šporet i varjaču.