Šta se jelo i pilo dok je Pompeja nestajala pod pepelom

Ljubavna priča sa hranom i vinom. Tako bi mogao da glasi podnaslov jedinstvene izložbe o drevnom rimskom gradu Pompeji i tragediji koja ga je zadesila. Smeštena u sunčani raj južne Italije, Pompeja je ležala između raskošnih vinograda i plodnih voćnjaka, sa jedne, i bistrih voda napuljskog zaliva, sa druge strane.

Tog dana, kada je pepeo sa Vezuva počeo da zasipa grad, ljudi su bili zauzeti svakodnevnim aktivnostima – radom, kupovinom i prodajom proizvoda, ali i, čini se najvažnijim, jelom i pićem.

Preko 400 retkih predmeta, uključuju i remek dela rimske umetnosti, od luksuznog nameštaja rimskih trpezarija do ugljenisane hrane koja se nalazila na stolovima kada je došlo do erupcije vulkana. Tu su i izuzetni mozaici i freske u vilama bogataša i ostaci u kuhinjskim odvodima.

I jedni i drugi pokazuju šta su žitelji Pompeje voleli da jedu i piju. Ova izložba pruža izuzetan uvid u njihov svakodnevni život.

„Grci su izmislili mozaik i oslikane zidove, prekrasno posuđe od srebra, a Rimljani su rado prihvatili sav taj luksuz. Kada biste ušli u neki rimski dom, prvo biste ugledali divne freske na zidovima i lepe mozaike na podu. Freske su pokazivale grčku mitologiju, ali i prelepe bašte koje su povezivale spoljašnost i unutrašnjost kuće“, objašnjava kustos Pol Robert.

Izložba pokazuje odakle su Rimljani dobijali inspiraciju za svoje kulinarske veštine i na koji način su izvozili prefinjene sastojke i recepte širom carstva. Najveći broj predmeta pozajmljen je direktno iz Pompeje i Napulja i nikada do sada nije napuštao Italiju.

Pompeja je i dalje arheološko čudo, jedna od najposećenijih istorijskih lokacija sveta, ali i važan portal u svet antičkog Rima.