Šta biste poneli kao suvenir iz Srbije

Ovo je kofer uspomena s pečatom naše kulture i tradicije. Dela umetnika, zanatlija, pisaca.

Turisti kažu da im je važno da kupe nešto što je umetnički vredno, ali da ne bude teško. Rado kupuju srebrni nakit, čipku. Vole da kupe i knjige o zemlji koju posećuju, majice sa karakterističnim motivima, u svakom slučaju nešto što je tipično za zemlju u kojoj borave. Mnogi vole da kupe i knjige domaćih autora koje su prevedene na engleski jezik.

Gotovo stotinu domaćih dela prevedenih na engleski i druge svetske jezike je u knjižarama. Ipak, na vrhu turističke literarne top liste godinama nema promene.

„U našim kinjižarama se najviše traže, recimo, književna dela Ive Andrića na engleskom jeziku ili nešto više o Nikoli Tesli. Po tome nas prepoznaju“, ističe Tanja Vučković iz izdavačke kuće „Laguna“.

U jednom od najstarijih muzeja na Balkanu predmeti su priča o našem trajanju, a njihove replike čest suvenir.

„Reč je o prstenju, broševima, minđušama. Takođe smo razvili široku mrežu saradnje sa zanatlijama, zato što su naši suveniri uglavnom proizvodi starih zanata. Sarađujemo i sa umetnicima koji su imali priliku da izlažu u Etnografskom muzeju“, objašnjava Aleksandra Levajić iz Etnografskog muzeja.

Umetnici su i autori popularnih zvaničnih suvenira poput grafika, replika beogradskog Pobednika ili Avalskog tornja, vinčanske figurine. Oni koji žele muzičku uspomenu, dolaze s preciznim planom.

Katarina Epštajn, muzički urednik u Radio Beogradu navodi da turisti pre svega vole da kupuju one muzičke žanrove koji su stilski ujednačeni, kao što su džez i vorld muzika.

„Kad god upoznam nekog, oni pitaju za Bobana Markovića, Vasila Hadžimanova, Gorana Bregovića“, dodaje Epštajnova.

I naši gradovi sve češće organizuju izbor za zvanične suvenire, što govori o značaju tih predmeta. Jer oni, kako kažu stručnjaci, za vlasnike imaju emotivnu vrednost, a za kulturu i tradiciju zemlje iz koje putuju predstavljaju najbolju neformalnu promociju.