Vavilon, drevni grad postao deo Uneskove liste svetske kulturne baštine

Drevni grad Vavilon i islandski nacionalni park Vatnajokul prepun ledenjaka, ledenih pećina i vulkana dodati su na listu svetske kulturne baštine Uneska, prenosi Gardijan. Više od 1.000 lokacija širom sveta stavljene su na listu Uneska. Znamenitosti i predeli izabrani su zbog njihovog značaja za čovečanstvo.

Najpoznatije mesto po novom popisu je, svakako, Vavilon u Iraku. Grad se prvi put pominje u 23. veku pre nove ere, a moguće je da je u njemu postojalo jedno od sedam svetskih čuda - Viseći vrtovi.

Iako Vavilon ima istoriju blistavih palata i hramova, malo je toga ostalo da se vidi od njegovih najranijih dana, ili je pretrpelo značajnu štetu.

Sadam Husein je izgradio repliku Vrtova, ali su američki vojnici tokom rata u Iraku slomili drevne pločnike, a vreće sa peskom punili materijalom koji je sadržao delove arheoloških artefakata, prenosi Gardijan.

Među ostalim lokalitetima su Hirkanske šume u Iranu, drevni metalurški lokalitet u Burkini Faso, kao i Ohridski region Albanije, koji se na listi našao zbog svog prirodnog i kulturnog nasleđa.

Parati i Ilha Grande u Brazilu - popularne destinacije za turiste koji posećuju Rio de Žaneiro - takođe su prepoznate po svom prirodnom i kulturnom značaju.

Nacionalni park na Islandu - "dramatična" lokacija

Islandski nacionalni park Vatnajokul novi je deo liste.

Osnovan je 2008. godine, pokriva 14 odsto Islanda i uglavnom je rasprostranjen na jugoistočnim centralnim planinama, obuhvatajući ledenu kapu Vatnajokul.

Sa vulkanima, zemljotresima, topljenjem glečera, kraterima eksplozije i geotermalnom aktivnošću, lokacija nije ništa drugo nego "dramatična".

Dokument o nominaciji za lokaciju opisao je park kao "područje alarmantnih prirodnih sukoba, ali i očaravajuće harmonije."

Lokacije u Kini postale deo liste

Lokaliteti u Kini, takođe su postali deo liste: rezervati ptica selica duž obale Žutog mora i zaliva Bohai. Ta obala se može pohvaliti bogatim ekosistemom i smatra se najvećim međuplimnim sistemom muljevitosti na svetu.

Stanište zavisi od sedimenata: prema jednom izveštaju, Žuta reka, koja se uliva u Žuto more, nosi u proseku 24,7 kilograma sedimenta po kubnom metru vode na ušću.

Kako se navodi, tokom vikenda biće poznati i ostali objekti, lokaliteti ili predeli koji će se naći na Uneskovoj listi.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.